Источник

Бр. 23

ИСТОЧПИК

Стр 251

У спошен 10-годишњице смрти архимаидрита Јована Рајића приредило је богословско друштво „Слога" уз пријатељско судјеловање гђице Милене Стојановића и гђице Милене Симеоновић-Чокића у уторак 11. (24) децембра 1901. г. свечану арославу са овим распоредом: I. пре подне у 11. сах. у горњој, ев. Ваведенској цркви свечан парастос. II. Поеле подне у 4 сах. у гимназијској дворани свечана сједница с овим програмом: 1.) Молитва: Бортнлскш: „Чертогв твои". . . пева збор „Слоге". 2.) Председник отвара седницу. 3.) Јован Живојновић : „Пролог" говори г. Н. Барачки, богослов II. године 4) „0 архимандриту Јовану Рајићу, 14 говори г. Св. Петровић. богослов IV. године. 5 ) Из Рајићева спева „Бој змаја са орлови", декламује г. Д Стефановић, богослов I. год 6.) И. Бајнћ: „Прискорбна горлице," песма из Рајићеве трагедије „Цар Урош V.," пјева збор „Слоге". 7.) Једно Рајићево писмо, чата г. Сп. Николић, богослов Ш. године. 8) „Минерва и Серблш," дијалог из Рајићеве трагедије „Цар Урош V." приказују гђице : Милена Симеоновић Чокић и Милана Стојановић. 9,) Председник затвара седницу. Пре и после свечане седнице бвће изложени Рајићеви штамиани и рукописни радови.

Нове књиге и листови. Свештенство и народ православне српске еиархије далматинске своле иного заслужнозг архинастиру Његовол Преосвегатенству високодостојнои господину Никодиму. Нови Сад. Штамнарија Ђорђа Ивковића. 1901. 8° Стр. 32. У овој су књизи 14 адреса и изјава од стране свега свештенства епархије дпл матинске, као и изјаве оних црквених општестава, које су у најкритичнијим моментима црквено народне прошлости далматинског владичанства играле најважнију улогу и заузимале једно од најугледнијих мјеста У тим адресама и изјавама изричу свећенство и опћине многозаслужноме и ученоме дијецезану своме Преоов^. ■ освештеном епископу госп. Никодиму своју најдубљу захвалност и признање поводом изданога дјела Нзегова „Православна Далмација." Звиста лијеп нримјер синовне оданости и љубави свештенства и народа према своме црквеном поглавици и старјешини ! У наклади Издавачке Књижарнице и Штампарско-умјетничког Завода Пахера и КисмКа у Мостару изашла су из штампе два календара за 1902. год. : „Мостар, српски џепни календар" година IV., који је врло згодан оа свога формата и практичан са својих разних таблицг, возних редов1 и т. д. Ове се године умножио еа знатним допунама оваке врсте. Како се те допуне чине свагсе године то је исти календар постао иотребна ручна књига за сваког у Босни и Херцеговини, а и за друте крајеве Цијена му је без биљега 25 потура (хелера), а са биљегом 40 потура (хелера). Препродавци добијају знатан попуст (рабат). „Српски зидни лисни календар" година I., са старим и новим датумом Давно се осјећала потреба за згодно удешеним српским зидним лисним календаром, који би видним бројевима показивао етари и нови датум. Ту потребу попунио је овај календар који служи уједно као украс на зиду, јер му је гидна таблица нзведена врло укусно и умјетнички а са фотографскиа снимцима разних градовг и појединих партија. Ово је једини календар са оваком израдом. Наклада је спремна да и за омање наруџбе изради разна мјеста и друге слик<*. на к »ленд1ру (злто јој влља послати само вјерну фотографију). Нарочито је ово згодан календар за трговачку