Источник

Вр. 1. и 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 13

Кад се у Русији појавио спиритизам, не може се годинн тачно означити због оскудице у датима. Може се ипак држати, да је спиритизам тамо постао познат у исто доба, кад се и на западу појавио, и уз то у доста комплицираној форми. Већ од године 1853. митрополит Филарет изобличава гатање са столом, као дјело престуино и незнабошко, професор Вутлеров казује, да је год. 1854. случајно у Москви био у једној познатој и уваженој породици, г^е се први пут срио са са медијумским појавама. По свједоџби проф. Вагнерл у педесетим годинама разговори са духовима јако су интересовали руску публику и побуђивале је, да се постојано бави психографијом. Спиритистичка вјеџбе постале су угодним и по моди провађањем времена за лаковјерне људе не само у пријестоници, него и у провинцији, — у овој пошљедњој шта више у већем ступњу, Тако по Вагнеру медијумске сеансе држане су год. 1853. у Херзону, Воронежу, Уфи и другим градовима, гђе су их посјећивала лица угледна по своме душтвеном положају. Пробуђење озбиљног интереса за спиритизмом односи се на почетак шесдесетих година, кад су се на страни спиритизма показали тако озбиљни учењаци, какви су били: автор „Ријечника тумачења" писац В. И. Даљ, професор Јуркевић, познати математичар и академик М. В. Остроградски и др. У исто вријеме глава рускога спиритистичкога покрета Ал. Н. Аксаков предузео је читав низ популарпо-паучиих чланака са наканом, да упозна руску публику са спиритистичким нокретом и да их задобије за њ'. В. Даљ помало га је помагао преводећи спиритистичка дјела; а Јуркевић, који је помљиво изучавао дјела американскога мистика — спирите Девиса, трудио се, ако и безуспјешпо, да се отклоне цензурне запријеке за обнародовање дјела Аксаковљевих. Ипак литерарно-научна популаризација спиритизма, уз сав труд Аксаковљев пије пошла за руком, за то је он пренио своју дјелатност у Германију, гђе и издаје од год. 1874. лист „РаусМзсће 8ћн11еп". (Наставиће се).

Ориси хришћанскога Љивота.*) од Епископа Висариопа. (Чланци за народ). — Преводи протојереј Ј. Петровић, кр. проф. и катихета у Загребу. —■ Сиротовање. Мпого има на свијету домова плача, али као да се тијем именом морају но преимућству назвати они домови, у којима је остала породица *) Ови су чланци почели излазити у црногорској „Просвјети", коју је уређивао благопокојни прото Јов, Сундечић, који је мислио исте и у засебне књижице за нароа, одштампати. Но