Источник

Стр. 28

ИСТОЧНИК

Бр. 1. и 2.

и дужност, да благовремено и безвремеио, не знајући за труд и умор уче и настављају, на добро упућују и савјетују, моле се и посредују, па ако је потребе опомињу и позивају, негодују и карају. И они су обвезани, да за славу Божнју без престанка ревнују, да стаду у врлини најболзнм примјером послуже, да буду свима све, и да вјеру у Бога и љубав ка пастви и емрку засвједоче! Доиста узвишена и света, али тешка и пуна одговорности служба! Мислиоцу човјеку и нехотице намеће се питање: е да ли је смртан и слаб човјек у стању, да тако разноврсну службу, као што ваља врши? И како се у оиште усуђује грјешан и смртан човјек, да по примјеру Пастнреначалника душу своју залаже за спасење својпх блнжњих, када зна, колико мора бити опрезан, да сам од зпкоиа не одступи, а камоли да друге од саблазни и гријеха сачува? И збиља браћо, да је свештенство изум људи, морао би свако клонути под теретом службе те, али како је свештепство установа божија, ТБему на славу, а вијерннма на спасење установљена, то се сам Господ, који је прописао дужности те службе, стара за Своје слуге, па им благодаћу Духа Светог Он сам даје снаге и способности за успјешан рад. У божанственој блчгодати, коју при посвећењу прима, налази слуга божијег олтара неисцрпив извор из којег се послије трудног и напорног рада кријепи за нов још тежи и теретнији посао. Благодат светога Духа даје свештенику спаге на подвиге у служби; она га лијечи, кад у крјепости оскудјева; она га учи кад и шта му ваља рећи, јер он и по њој добива плодове дарова Духа Божијега. Она га храбри и чини одважна, да за славу Бгжију и за сиас стада смјело стане на змију и шкорпију и на сву силу вражију; она га соколи да преко бријега и врлета, у по дана, у по ноћи, у припеци, непогоди жури кужноме болеснику, чији је дах и додир смрт, и кога су већ и његови најближи напустили, али којега му ваља са Богом и савјести измирити. Божанствена благодат опасује свегатеника са оним, што му је у служби међу људима најпотребније : са самопрегорењем; она му шири груди, да уврједе и подсмјех не само трпељиво подноси, већ седамдесет пута по седам прашта, молећп се за оне који му пакосте, а благосиљајући оне, који га кушају. Божанствена благодат даје свештенику споеобности да буде свима све, вјернима правило вјере, гордима образ кротости, неситнма учнтељ уздржања, наставник неуких, савјетник сумњајућих, тјешилац ожалошћеннх, наслон посрнулих, бранилац потиштених, молитвеник и иосредник својих ближњих код Господа. И напошљетку по божшственој благодати стављен му је у нзглед вијенац мученички, ако је Господу угодно, да за славу Његову и за спас пастве живот жртвује.