Источник

Вр. 1. и 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 29

Ово је љубазни моји слика пастира, и његових дужности. За овакову службу уздигао га је Пастиреначелник до толике почасти, да је вјернима заповједио, да ријеч пастира сиушају, као ријеч Његову, а забранио, да се од пастира ко одметне, да се не би ГБега, Господа свога одметнуо. За овакову службу препоручује већ премудри Сирах: „Свом душом својом угађај Господу, и поштуј свештенике ЕБегове" (VII. 31.). За такву службу наређује свети апостол: „Свештеницимз, који се добро старају, да се даје двострука част, а особито оиима, који се труде у ријечи и науци" (I. Тим. V. 17.); — а на другом мјесту: „Слушајге наставнике ваше и покоравајте им се, јер они воде бригу о душама вашим . . . непрестано молећи се за вас" (Јевр. XIII. 17.) и даље: «Молим вас браћо припознајте настојнике ваше у Господу, и имајте их у изобилној љубави за дјело њихово" (I. Сол. V. 12.). За овакову службу припаде пастиру најљепши наслов: часнога оца, те свака част и штовање од вјерних. Из овијех ријечи јасно се види, какви је одношај изме^у пастира и стада. Пастир је отац. а вјерни су чеда његова. Као што отац љуби дјецу, живи у дјеци и за дјецу: исто тако љуби пастир своје стадо, живи у њему и за њега. Што стадо боли и њега болн, а радост пастве његова је радост. Као што отац жели добра својој дјеци, те их на добро учи и наставља и од зла чува, исто тако па још и више жели пастир, да му је стадо напредно, па га с тога неуморно учи и васпитава и од зла, од гријеха чува. Као што се отац моли за своју дјецу, коју благосиља, још више се моли пастир за духовгу дјецу своју, коју сваким даном благосиља. И као што добри син љуби оца, штује га и радо слуша, равно ваља вјерни да љубе пастира, свог духовног оца, да га са љубави штују и ријечи његове слушају. Као што се дпбри син клони свега, чиме би увриједио оца, равно ваља и вјерни да се чувају, да им духовни отац на њих не уздане. И као што се добри и мудри син радо сјећа савјета свога оца, нсто тако треба да се вјерни радо сјећају мудријех савјета пастира и да су увјерени, да за пастира не може бити веће радосги, него кад му је стадо чисто, сретно и послушно. Да браћо, овакав треба да је одношај изме^у стада и пастира! Али као што се у породици нађе дјеце, која су у стању дн оца ожалосте па и осрамоте, нађе се на жалост и у кругу вјерних — људи, који за пастира не само да не маре и не само да га не слушају, већ на ријечи његове досјетке праве, ревност му исмијавају, а међутим га од себе одбијају и вријеђају, па му чак и у раду сметају. Ох како су ти људи хитри, да пастиру суде и да га осуде! А како су неправедни,