Источник

Стр. 60

источник

Бр. 3.

Бутлеров, Полонски, Цебрикова и друге знатне личиости. По казнвашу В;-1гнеровом необразовани и неучени француз Бредиф на својим сеаисама изговарао је цијеле фразе из дјела Ретеових и других њему непознатих автора, а једном на питање једног учасника сеансе одговорио је строфом из философских стихова Гетеових, која се односила на најтање психолошке покрете онога, који је питао, са свим иепозиате медијуму. На сеансама био је изазиван дух Шопенхауеров и других великих људи. Пошто јс спиритизам све више и вшпе привлачио к себи пажњу друштва изазивајући не само л>убопиство, него и занимање, то је у тој истој години (1875.) физичко друштво петроградског универзитета иницијатлвом професора Мендељејева призиало неопходнпм занимати се изучавањем спиритистичких појава. А. Н. Аксаков драговољио је ионудио своје услуге за организацију појава, он је дозвао три енглеска медијума: браћу Пети и госпо^у Клајер. У комисију под предсједништвом Мендељејева дошли су: Петрушевски, Крајевић, Квитка, Мјасоједов, Фан-дер Флит, Вагнер, Бутлеров, Аксаков и др. Ма да је комисија тачно испуњавала услове, које су медијуми захтијевали, и то често такове, који су деспотички угњетавали слободу истраживања, сеансе нијесу испале за руком и комисија је већином гласова дошла до негативних резултата: спиритистичке појаве она је огласила дијелом ревултатом бесвјесних мишићних покрета учасника сеанса, дијелом свјесном пријеваром медијума; а сами спиритизам назвала је нразновјерјем. Овај закључак учене комиснје није ослабио спиритистичкога покрета. Од чланова комисије неки (Бутлеров и Вагнер) остали су код свог мишљења о реалности појава и трудили су се, да их протумаче фактима, а Аксаков је предузео потемику протпв закл.учака комисије. Да на ново оживи спириаистички покрет, припомогле су сеансе америчког медијума Г. Следа — дате у Петрограду 1878. годипеИитересирање за спиритизам и бављење с њим, продужило се и у осамдесетим годинама, што је и дало повод руским спиритистама, да сз заузму у години 1881. за то, да се оснује такозвано спиритистичко друштво за истраживање медијумских појава. Ово настојање није увјенчано успјехом. Долазак у Петроград год. 1886. медијума Еглинтона још је једном на кратко вријеме оживио спиритистички покрет. Послије тога примјећује се, да слаби интерес за спиритизмом, и ако је још 1893. год. професор Вагнер на страницама „Новога времена" бранио спиритизам, — чим је и изазвао промјену мишљења у литератури. Год. 1894. медијум Самбор давао је сеансе у Петрограду, али већ није пмао успјеха, као његови претходници. 0 стању спиритизма у наше доба