Источник

(Јтр. 76

ИСТОЧНИК

Бр. 4.

гордости своје, пошто је хтјела да буде равна Вогу; Марија је била смјерна и понизна, попгго се је назвала слушкињом Вожјом. Ева је била непослушна Вог-у; Марија се потпуно предала вољи Божјој; она се привољела на гријех, ова иа искупљење. Ева је својом гордошћу понизила и себе и потомство своје и нанијела му гријех и смрт; Марија га је својом скромногаћу узвисила и донијела му благодат и живот. х ) Ева је мати проклетства, Марија је мати благослова, истиаска мајка живијех, вова, боља Ева. 2 ) То је ттралела, која се може повући између Адама и Христа, Еве и Богомајке, па да се јасно види, да су Адам и Ева прототипи Исуса Христа и Матере 1Бегове. За такове их сматра и стара хришћанска иконо! рафија и приказује их у разним ситуацијама. Акат стварања првијех људи прг;тстављен је на једноме саркофагу латеранскога музеја (из IV. впјека). 3 ) Бог Отац сједи на пријестолу, који је застрт покривачем. Поред њега је Дух свети, а пред њим Бог Син, који полаже руку на главу Евину. На земљи лежи Адам. 4 ) Слика те врсте сачувано је још њеколико, 6 ) али то су махом једноставне слике, које приказују Адама како лежи ј ^ о на земљи, а благосиља га Исус Христос, или Бог Отац; или приказују Бога како из ребра Адамова ствара Еву. Символички је значај оваких слика јасан. Као што је из ребра Адамова створена Ева,^ тако је из ребра Христова, управо из крви, која је потекла из ребра Његова на крсту, створеиа и утврђена Црква Нзегова. Као што између Адама и Еве постоји, на основу Богом установљенога брака, нераскидљива веза, 7 ) тако постоји и између Христа и Цркве Бзегове, у којој ће Он пребивати у све дане до свршетка вијека. 8 ) Као што је Ева изишла из руку Творчевих, као и све друге творевине, потпуно чиста и невина, тако је и црква чиста и невина невјеста Христова, у којој се чува и предаје чисто и ничим непомућено учење РБегово. 9 ) Али Ева није остала такова, већ се, утјецајем ђавољим, огријешила о заповијед Творца свог и бацила и себе и мужа свог и по') Дијепо каже Августин (Зе зушћ. а(1 СаЈесћ. III. 48): „Рег Сетшат тоге, рег Сеггипат У11а. Рег Еуат т {еп1и8, рег Мапат 8а1и§. 11!а соггир1а рег 8ес !ис1огет, ћаес јп{.е§га ререп! 8а!уа1огет " Слично се изражава и св. Јован Зиатоусти (Нот. (1е шпмч!. агБог.) Р. Кгаиз, Кеа1-епсус1. В. I 8. 10. 2 ) Т)г. РггеЛггс11 ЈизНи КпесШ, РгаеНвсћег Соттеп1аг 7.ИГ В1ћ118сћ. Ое8Сћ1сћ4е 1900. 8 382. 3 ) Кгаш, Оексћ. <3. сћг!.~г1. Кипе! В. I. 8. 143. 4 ) Кгаи$ , Кеа1-епсус1. В. I. 8. 16. 5 ) На једној дасци од слонове кости из (IV. в.), на рељефу којим је украшена епископска кчтедра у Равени (VI. в.) и на мозајику под портиком цркве св. Марка у Венецији (XI. в.) СГ. Хрисшофор' б , Ор. сН стр. 178—183. 8 ) I. Мо1С. 2, 21. 22. ') I. Мојс. 2, 24; Пс. 45, 10; Мат 19, 5; Марк. 10, 7; I. Кор. 6, 10; Еф . 5, 31. 8 ) Мат. 28, 20. 6 ) Упор. Сеог« ОН, 1) 1 е еге1еп Сћп^еи оћег шк1 пп1.ег (1е,г Егс1е. Ш. АпН. 1880. 8. 189,