Источник

Стр 130

источник

Бр. 6.

гледно престави ствар помоћу фикције дводимензијалног бића. Као што би ми за таково биће могли учинити предмет невидљивим за нас преносећи га у четврту дименцију или уклањајући предмет из затвореног простора кроз (врата) отвор четврте димензије. Као гато дводимензијално биће, непознато са трећом димензијом, не би могло развезати петљи сличног заплета у обичном узлу, тако ни ми не можемо разријегаити узла на нити без крајева — са запечаћеним крајевима, — дочим ово не даје никаква труда разумним бићима, која су насељена у четвртој димензији простора. Остајући за нас невидљиви они могу премјегатати предмете у четврту димензију и произвађати све тајанствене појаве. Знаменити штутгартски философ Фихте мл. за агенте шпиритистичких појава држао је душе умрлих, које улазећи у загробнн свијет са најтањим „унутарњим тијелом" могу као чулно јављати нам се и дјелујући на спољашњи свијет производити необичне физичке појаве, које су почињене неиспитаним јсш законнма дииамико-спиритуалистичке физике. Бернски професор М Перти, који је изучио спиритизам у свима његовим формама, објагањавао је већи дио физичких феномена, као: мицање столица и иамјештаја, дизање тешких предмета и т. сл. чаробним (ма^ичним) силама самога медијума и оних, који присуствују на сеанси. Мађично узбуђење излазећи из унутарње суштине човјека дјелује на унутарњу етирну суштиву тијела. Под утјецајем ових сила људи могу производити различите оптичке и акустичке* појаве. Ипак, по мигаљењу Пертија, не објашњавају се ске појаве силама медијума; многе од њих произвађају се духовним бићима; душама умрлих и демонима — већим дијелом првима. Не гледајући на често општење с нама душе умрлих не могу ипак помоћи нам, да докучимо научне истине јер им је тешко стати на становиште живих људи и наћи адекватне мислима за нас поњатне изразе. Одлични преставник спиритизма Алан Кардек све без разлике медијумске појаве објашњава дјеловањем духова, уз услов, да мора бити увијек присутан медијум као посредник код произвађања појава од духова. Подвргавајући анализи предл 'Жене хип Јтезе опажшо на њима битне недостатке. Прије свега, хипотеза Целнерова, по сугатини својој трансцедентална, није оправдана опитом. Опит нам показује, да сваки моментано угледани утисак преставља се тродимеизијалпим — сходно природи тјелеса. При томе, ако он не би био адекватан реалноме бићу, то би се несла! ање њихово лако открило помоћу научних средстава.