Источник

Стр. 154

источник

Бр. 7

питаче, Ирода и синедријон, на свезу измеЈју звијезде и ро^ења Месије; али на тај глас мудраца, узнемири се цио град и Ирод. Ово опће вјеровање нитита не одузима од вјеродостојностп еванђелске, него на против баш је потврђује. Незнабожачки стари вијек клањајућп се астрологијн, мншљаше, да извавредна откровгња, особнто кад се тичо смрти пли рођења славнпх .људи, можемо дознати из звнјезда, планета и констелација. (ј^исап. I. 529; 5ие(оп. Саев. 88; Зепеса С^паев!'. наК I. 1; Јозерк. Бе 1е11о јис1. VI. 5, 3; Ји$1. 37; ТлгтргЈсИпх, А1ех. 8еу. 12.). Јудеји се нијесу могли сочувати од овог утјецаја асгрологије. Вјеровали су да ће рођење Месијнпо пратнтп небеска појава п нзраз „козсиаггт * зв'кзда и> ћжшвд" (Мојс. IV. 24. 17.) увјек су разумијевали у меси'аиском смислу. Вјеровање у звијезду Месијину постојало је и послпје Христа. То јасио потврђује и Сохар , који потиче пз првог вијека. Тестаменат два ваест патријараха вели: „И појавпће се на небу једна засебна звијезда његова као кра-љп." 1 ) Кад се за вријеме Адријаново појавио иеки лажни Месија, којн, циљајући на IV. књ. Мојс. 24 гл. 17 стр., себе назва сипом звијезде (Ваг-КоћБа), за пгго се одушевпше Јудеји толико за његову ствар? Мислили су да се иснунило Валамово старо пророчанство. Митичка школа сматра ову звијезду као пзмишљотипу у ту сврху, т,а се може Месији дати један нов пазив. ПТкола рационалиста у шеснаестом вијеку хоће да је изједначе с оном звијездом, која се појавила 1604. год. између Марса и Сатурна у тренутку конјукције Јупитра, Сатурна и Марса. Ово састајање, које први Кенлер (Ое пота в!е11а 1И рес1е бегрегПагп (Д. 8Н0 ејиз ехог4аиг (1е поуо тп 114 ћч'^опо ј^пео. Рга§ - ле 16' 6.) а од то доба и вшпе њих звездара, пзрачунао, дешава се сваке осамстотините годиие. Хришћанска школа, правосдавна и римска, не одбацујућн овај астрономски факт, држи се у општетекста Матејевог. Улога, коју звпјезда игра у еван^елском причању, заиста непоказује, да је то била обнчна звијезда. Иде пред мудрацима, претиче их тхрот/уву аитои?, стаје изнад куће, у којој се дијете родило есо; еатгј егохуоо об тб кх'Жоч. Из текста се н.' да закључити да је било двије звијезде: једна природна, која је мудраце на пстоку упозорнла, и једна друга натприродна, која их је до детета довела. То је она иста звијезда б асго]р еГЗоу еу ттј хчхчоХџ Држећи се строго правила при тумачењу текста, морамо признати. да ЕваиЈјелиста овдје говори о једној ванприродној иојави, коју је Бог за то створио, г ) Кас аиатеХеГ батро^аитоп ау оирауф (д>? ^аслХеол;.