Источник

Вр. 7.

источник

Стр. 155

да наведе мудраце да нађу Меснју. Али и ако Матеј не мисли на астрономску звијезду коју је Кеилер проучавао, ипак је он дао прилике да се иста пронађе. Првих година седамнаестог столећа, када се њемачки богослови жестоко препираху о годиии Христова ро^ења, показа се крајем 1603. год. ретка појава на небу. Децембра 15. састао се Јупитер и Сатурн. У пролеће 1604. год прпдружпо нм се Марс; и ссим тога појави се са источне стране двије комете нека звијезда нплик на комету на подножју Змијинске звездане групе. Испочетка је свјетлила необичиом свјетлошћу, као звнјезда првог реда, затим непримјетно постајаше све блеђом и октобра 1605. годипе једва се видила, док је марта мјесеца 1606. године са свим нестаде. Овај се састанак, коме су астролози, а без сумње и мази келику внжност приписивали. понавља сваких двадесет година; а треба му осам столећа, да обиђе цио зодијак. Велики учењак беше љубопитљив, да ли се у доба Христовог рођења, у почетку Хришћанског рачунања времена, десио сличан састанак ? Резултат његових нспитивања бегие за чудо тај, да се 747. године у другој половини поред козорога десио састанак, и да се идуће године 748-ме, Марс спојио под овим знаком са Јупитром и Сатурном. Он тумачи звпјезду источнпх мудраца овако: Овако редак састанак три комете обратио је на себе пажњу мудраца, тим прије, јер га је пратила појава још једне ванредне звијезде. Допустивши, да се ова нова звијезда прије појавила, него што се Сатурн и Јупитер једно другом приближише, дакле не јуна 747. године, него још на оним истим мјестима, гдје су комете биле, као што се то и у наше доба 1603, 1604. и 1605. десило, зар халдејци ио правилима њихове науке, која је онда још била у важности, нијесу могли помлслити, да ће се десити какав важан догађај ? (Кер1ег, Ве по\ 7 а 81е11а 111 ре<1е вегрепШгИ 1606. Ве уего аипо ^по ае^егпиз Бе1 ЕШив ћишанат па1игаш 1И и^его 1)епес1Јс1ае Ућ^чтв МагЈае аббитрк. Егасо!". 1614.). Ако је по астрономском рачуну са свим сигурно, да се ова иебеска појава заиста догсдила онда изгледа невјероватно, да персијски и Халдејски звездари, познати под именом мази, нијесу то прпмјетилп; и ако су примјетили, природно је, да су јој приписивали тајанствено зиачење, наиме ро^ење оне личности, која се у Јудеји очекује, и која ће, по предању, владати свијетом. Рачунање Кеплерово у почетку овог столећа продужише и исправнше: Рјојгј^ (Вег 81егп с1ег ^УеЈзеп. Корепћадеи 1827.), 5сћиВег1 (Бав Т ^гс Ј д^ инЈ с11е \Уећ^е^епс1еп вашт! ешег Ађћапс11ип§- ићег РЈапекеп, Сопјис^опеп ипс! <3еп 8<;егп с!ег с1ге1 \Уе18еп. Вашће1§-, 1827.) и Ме1ег (Уе1птсћ (е 8сћпЛеп. Вс1. I.). | Наставиће се.]