Источник

Стр. 156

ИСТОЧНИК

Бр. 7.

Проиовијед III. недјеље часнога поста. — Говорио у св. Саборној цркви сарајевској јеромонах Владизшр Боберић, катихета државне велике гимнаеије. Марко 8, 34 — 38. Како су мили станови твоји Госиоде над силама! Благо онима, који гживе у дому Твоме! (Пс. 83, 1. 5.) — тако клицаху и пјеваху раздрагани Јудејци приближујући се граду Јерусалиму о празнику Пасхе гледајући нз далека дивотне, узвишене зграде града јерусалимскога и величанствени његов храм. Њихово тијело, утруђено од далека нута, оживјело је. Шихово око, жељно светиње храма, засијало је пеобичном свјетлошћу, кад су путујући дошли до мјеста, са кога им се указало величанство Јерусалима и храма. ЕБих је неод^љива жеља вукла онамо. Једаред у години само били су срећии опи из удаљеиих крајева доћи н поклонити се Богу своме у храму његовоме. И идући путем нјеваху красни онај псалам, што почиње: Као гџгао кошута тражи иотоке, тако дугиа моја тражи тебе, Боже ! Жедна је дугиа мо)а Бога, Бога живога, кад Лу доЛи и иоказаши се лицу Божјему'? (Пс. 41, 1. 2.). ■ Слично овим иутницима и ми смо, Богу љубазни, кренули се на пут дочекати пасху нашу, свијетли Баскрс Христов. И из далека још посматрајући духовним очима красоту ускргању и величанство цркве наше и тога празника над празницима; радујући се у срцу избављењу свом, које нам је донио славни и прослављени Ускрс Христов, не можемо срцу одољети, до да на догледу славе те, славе ускршње, и ми жељно, и ако из далека још, не кликнемо: Као гито когиута тражи иотоке, тако дугиа наша тражи тебе, Боже! Кад Лемо ст:иКи и иоклонити се славном ускрау Твоме и заиојати воскресенге твое Хргсте Сиасе ? Како су мили станови твоји, Госиоде над силама! Јесг, красна је слава ускршња, диван је Сион наш, Јерусалим град. Жељно пх очекујемо. И ено, ту је већ! Освануће зора, разбистриће се видокруг... па ипак на први иоглед око ње види радости само. Јерусалим још далеко лежи маглом обвнјен. А из таме зјапи црна гробница. Да, да, ено је: Голгота, та црна гробница! Презирање, прогонство, јад н чемер, горка чаша Христова, крст и смрт — и онда тек васкрсеипје! И зашто нам црква, путницима уморним, жељним ускрса, баш данас пружа крсно знамење ?! 0, зар караванима хришћаиским на путу поста не би љепше оазе ни хладнија одморишта, до страдање и крст?! Зар завитланој лађи нашој на узбурканом мору живота ие нађе се у црној тмини кула свјетиља, до и оиет борба, иатњч н крст?! Јест, крст је кажипут ваш! Зато нам га изнсеи св. црква данас ради