Источник

Бр. 7.

ИСТОЧНИК

Стр 103

Свети Јован Златоусти изговорио је три бесједе у част мученика Макавеја у самој Антиохији (гдје говоре, да је и мјесто љиховч мучења). У првој бесједи мсђу оста.иша читамо и оио : „како је диван град наш, који слави! колико је сјајиији дан овај од дијеле године! Не за то, што је сунце просуло сада свјетлије од обичнога зраке своје на земљу, него за то, што свјетлост мученика светих јаче од муње освјетљује сав град наш. Јер они су од хиљаду сунаца свјетлији и сјајнији од великих свјетила" . . . Августин у једној бесједи 1 ) на дан помена мученика Макавеја говори: „овај дан као свечан учини слава Макавеја, којих дивна страдања, кад су се читала, ми не само слушасмо, него и гледасмо и видјесмо". Д»ље доказује, да ови мученици бјеху, премда не по имену, али на самом дјелу Хришћани, и спомиње о храму, који је посвећен њима у Антиохији. Није тешко протумачити, за што црква хришћанска поштује свете мученике старозавјетне. Имајући један основ вјере с црквом старозавјетном, она поштује и светитеље старога завјета својим светитељима, — који се усавршише благодаћу онога истога Спаситеља људи, који основа цркву новога Завјета. Али за што се празник у част мученика Макавеја јавио тако рано? Узроком овога може се узети то, гпто древна црква хришћанска, славећи, као што је познато, у почетку помен једних мученика и читањем о подвизпма њиховим утврђујући дјецу своју у вјери и побожности, прије свега могла се да обрати к историји св. мученика Макавеја — за то, што она ову историју имађаше међу књигама Светога Писма (у 2. књ Макавеја). „Не пружају ли они (мученици Макавеји), говори св. КиприЈаи, доказе велике добродјетељи и вјере, и сградањима својима не опомињу ли нас на славља мучеништва?". 2 ) — Славље у част мученика јесте дакле сл шље вјере и добродјетељи које у доба гоњења, бјеше као утјеха и ободравање за вјерне. 1901. По руском: Грнгорије А. НннолнК иауох иришки.

Кратан преглед црквено-школског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Впреч. АЕМ. консисторија дабро босанска у Сарајеву издала је 1. апр. о. г. под бр. 404 ех 1902 шљедећи расиоред богослужења сшрасне седмице и сва три, дана празника Воскресења Хрисллова. У недјељу, понедјељак и уторак 7. 8. и 9. априла у 7 сати у вече свечано Бдјење у старој сарајевској цркви. На велики четвртак 11. априла у 7 сати у етарој, а у 8 у новој цркви јутрења с литургијом Вас. Великог и вечерњом. Страсти се читају у обје цркве у 7 сати у вече. На велики петак 12 априла у 7 сати у јутру у старој а у 8 у новој цркви читање царских часова у 3 1 / а а по подне вечерња у обје цркве са полагањем плаштанице у гроб. На велику суботу 13. априла у 3 сата по поноћи јутрења у обје цркве са појањем Статија и обнашањем плаштанице око храма, за тпм литургија с вечерњом. Почетак славе у три сата по поноћи : евечано јутреље спојено са свеч. 8егт. 300. помену ових иетих мученика посвећен ; 8епп. 801. 3 ) I ј . IV. ор. 6.