Источник

Вр. 7

ИСТОЧНИК

Стр. 151

један је Он узрОк, као шшо је и један Он безузрочан (тсслш;). — Други: све, што има Отац, ирииада и Сину, осим узрочносши (астса?). Другп: и Латини не стављају Сина узроком Духа; други: један је узрочник Отац; а код друг-их: не говоримо, да 6и Син био узрочником или Оцем; и још : све гишо ириличи ономе, који ра^а, као на иримјер: извор, узрок, шреба да буде ирилагано к једноме Оцу. И Дамаскин, —- овај велики богослов, употребл.акајући при ријочи Син предлог (кроз) не би стао да га разликује од предлога ^ (из). Тако у глави свога Богословља (у славенском преводу 13. глава) он говори: Не говоримо — Дух из Сина (ех тоО о!о0), иего га Духом Сина називамо и исиовиједамо, да се Он јавља и даје се нама кроз Сина. (°'« о«з0); Дух Сина није за то, што је из Њега (е? абтоО), говори се п у 13. глави, него за то, што кроз Њега Ф'-' аОтоо) исходи од Оца. Јер један је узрок — Отац. У писму ка Јордану — на крају: Дух, ииостасно исходе^и, и ироизводим (гткозахоч ехтореи^а ха: поорХгдха) кроз Сина (р- "'-°0), ц не из Сина (е? «1о0), као Дух, од уста Бога Олова јављајући се (е^аууеХсхоу). У ријечима боготјелесно погребење Господа: Дух је свети Божји и Очев, јер од Оца исходи, а Он се назива и Духом Сина, јер се кроз Њега (^' аитоО) јавља и саопттава твари, а не за гао, да би од Њега ( гх аитоо) узимао иочетак. Јер је Дознато, да пррдлог кад означава начин узрочни и најблпжи узрок, као што то хоће латини, тада је сасвим једнак предлогу еи, и тада у употребљавању један предлог замешује се другим, као на примјер израз: ссаекох човека Богом (б'-а тоО 0еоО), једнако је изразу од Бога (е* ©еоО) ; и други: муж иосредством жене уо^аисос) то је исто, што и од жене (ех руасхо?). За то, гдје предлогу ех, нема нпгдје места, отуда, заједно с тим, одстрањује се и појам узрочности; и дакле, израз Дух Свети исходи од Оца кроз Сина, ваља да разумијемо тако, — да Дух Свети, исходеЛи од Оца, кроз Сина открива се, познаје се, просијава, долази, разумијева се. Јер Дух Свети, као што говори Василије Велики, као одличну црту личнога својства свога има то, да ио Сину и са Сином може бити познат н од Оца позајмљује биће; а по овоме и израз исходи кроз Сина , означава то исто, т. ј. са Сином познаје се. Јер овдје се не усваја никакво друго различно својство Духу, по одношају ка Сину, но то, Да кроз Нзега бива познаван; и не макакво друго по одиошају ка Оцу, по то, да од 1Бега позајмљује Он биће. (Свршиће се.)