Источник

Бр. 8.

Податак трећег Еван1јеља заиста озеачава свршетак Јоваиовог, а почетак Христовог јавпог дјелања, који синоптичари не рачунају од крштења Христовог, него од заточења Јовановог. 0 крштењу Христовом, можемо се запитати, кад је почео Јован крстити ? У Еванђељу нема о том нп једног сигурног податка, јер као што видесмо, Тиверијева петнаеста година, коју Лука спомиње (III. 1, 2.) означује сасвим други догађај. Томе се ке треба чудити. Еванђелисте не описују живот Јованов^ него Христов, првог спомињу само онако приликом у колико тумачи дјела и улогу Месијину. Али се то ипак може бар приближно одредити. Из описа Христова крштења, види се, да је Јован већ неко вријеме крстио, кад је Христос дошао на Јордан. (Наставиће се.)

Неколико одговора на питање из свештенопастирске праксе. . Свехозар Грубач. — Надзир !дТељ протопресвитерата сјеверинскога и парох новосељански. Покојни прота Ђорђе ПетровгЉ, бивши уредник „Источпика", прикуппо је међу свештеницима у Вјсни и Херцеговини неколико питања из свештено-пастирске праксе и уиутио их мени са жељом и молбом, да важније одаберем и одговор свој у јавности донесем. Приличан број тих питања ријешио сам још за његова живота и уређивања .листа у „ Источтжу ", а исто тако одговори су моји излазили у „Сржком Сиопу ", по кад-кад и у „ Гласнику иравославне далматинске цркве Колико је тиме било заинтересовано наше свештенство показаше писма неке браће управљена на особу моју, са изречном жељок и напоменом, да продужим овај врло користан рад. То је тражило од мене и садање уредништво „Источника". И тако, да се одужим у Христу браћи својој и поштованом уредништву овога листа, предајем, ево, јавности још и ово неколико одговора, које сам до данас дуговао. Уједно примјећујем, ко би од браће свештенпка желио и даље у овоме листу читати овакове радове, нека пожури уредништву са питањима. 1 ) х ) У тежњи да одговоримо дужности својој и обећдњу евоме, отпочињемо са појединим питањима и одговорима из „Пастирске праксе", која нам за наш лиет снрема преч. госп Свешозар Грубач, стари и мили сарадник овоме листу. Да не би у овоме раду прекинули обраћамо се и поново молбом на браћу нашу свештенике ив Босне и Херцеговине, нека похитају са другим и новим питањима, како би ова рубрика, у овоме листу могла сгално и без прекида испуњена бити. Уо