Источник

Бр. 8.

ИСТОЧНИК

Стр 183

Спиритизам пред судом науке и Хришћанства. — Написао М. Вержболовичв. [Наставак ] Неосноване су спиритистичке хгшотезе и са чисто логичкога гледишта. Аргументација спирита ово је: материјални предметн мичу се, дижу се у зрак; ва сеансама чују се звуци, појављују се свијетле фигуре и т. д. Све ове појаве не могу се објаснитп никаквом познатодг нам силом ; — дакле, мора се допустити, да постоји пова сила. Спе ове појаве имају карактер иеке разумности и цјелисходности, дакле сила која их производи, јест нешто духовно; она не само да одговара на питања, него даје и такове одговоре, који нијесу могли бити познати никоме од присутних. Из овога спирити закл>учују, да споменута сила не припада ни медијуму нити кругу присутних, и да је она самостални дух. На пошљетку може се допустпти нова сила цод објгинњавања новнх појава, може се она нризиати и за разумну, — но да ли одатле слиједи, да она мора припадати самосталноме, независноме од круга духу, а тим више, да она мора бити душа једног или другог умрлога ? По некојим теоријама (Шопенхауера, Хартмана и др.) разумност у спиритистичким феноменима може зависити од неосјетљиве стране људске природе лица, која участвују, или шта више од оних, која не участвују у кругу; а може тако исто зависпти и од дјеловања других духова, различних од душа умрлих људи. На пошљетку спиритистичке хипотезе противурјече тачнпм датима природознанства — као птто се то особито примјетно открива код објашњавања материјализације духова. Професор ГПкљаревски на основу тачних дата физике и физиологије, уз помоћ математичког израчунавања, са свим је убједљиво доказао немогукност факатд материјализације, јер би се њима опровргли свп нагаи научни појмови о свјетском поретку. Прије свега, од куда духови могу узимати материјал за образовање тјелесне форме? Ставивши се на гледигате спирита професор налази могућом претпоставку, да је супстрат материјализације етир, као најпростији свјетски елеменат. — У таком случају, сагласно са истраживањнма енглескога физичара Томсона, за. један само факат материјализације требало би не мање од половине свега етира земаљске атмосфере, а то би упливисало на интензивност свјетлости и топлоте и изазвало би разорне процесе у органичким тјелесима. Ако се допусти, да се поједини органи и цпјеле фигуре