Источник

Стр. 190

иеточник

КњиЉевне биљешке. — Знименити руски полемпчар проф. А. Т. Гусев пздао је у трећем већ пздању своју чувену брошуру под насловом: „Неопходност спољашњег богопоштоваља п мншљење Л. II. Толстија о њему". (Јтварно и са пуно доказа у овој својој расправи оборио је писац једно од главних заблуда Толстијевих у његовој религиозној псевдофплософији. — Са почетком л^ета ове годпне почеће у издању Александра Дункера у Берлину да излази чувено дјело професора берлинског свенаучпшта Дра богословије Хермапа барона Содена „Списп Новога Здвјета у најстаријој текстуалној форми, установл>ени на основу текстуалне историје". Дакле ново критичко издање грчкога Новога Завјега. Сав текстуални апарат, на основу кога је ово дјело изведено, броји око 2328 кодекса од којнх отпада на Јеванђеља 1716, а на дјела Апостолска са саборним посланпцама 521., на посланпце Павлове 628 и Апоколипсис 219. Разумије се, да се при изради послужило и са свима старим коментарима, пријеводима и цитатима отаца. Само дјело биће подјељено на двнја књиге од којих ће друга садржавати установљени текст са одговарајућим апаратом, а прва је посвећена критичкој обради. Дјело ће изнијети отприлике до 2000 страница, а доготовиће се у години 1903. Цијена ће му бити 40 марака или 48 круна, — У Фрајбургу изашло је недавно лпјенЈ и исцрпно Ј^јело Отонд Барденхевера „Оевсћјсћ^е <3ег аШигсћ]. 1лМега*иг. Уоп ОМо Ваг^епћелуег.. ЕгвЈег ВапЈ Уот Аиа^ап^е (1. Ароз1о1. 2е11а1(;ег8 Бјз гит Епс1е Д..г\уе!(еп Јаћгћипс1ег1и." Онима, ксји се баве патролошком литературом, ово ће дјело врло добро доћи.

Р а з н о. М. ЕШп|»ег и Рељевека богословија У 10. броју „Ка(х>Нбко{у 17^" загребачког од године 191)2. наппсао је н^-ки М. ЕШп^ег, како прот< стантизлм у опће за^ахњује православље, па међу осталим и о рељевском професорском особљу односно њихову наставничку раду рекао је ово: „ргоЂез1ап1зк1 аи1оп паЈаћпјији ис1^е1је и зјетеш§1и и Ке1је7и ко(1 Загаје^а." Ми се на овај смијешни управо дјетињасти испад не би толпко ни освртали, но ради онијех, који не познају Рељева ни рада рељевских наставника, хоћемо томе п добро обавијештеноме" господину да одговоримо само оволико. Наставници рел 3 евске богословије прп традирању богословских дисцнплина елуже се махом и већим дијелом издањима својих православнпх писаца, а ако се, па све и да се служе и ауторима протестантским зар то може и смпје бити повод и разлог нападају и замјерању ? А зар се научници појединих вјеро исповпједп не служе једно другпм ? Или ; зар се рпмокатолпци пе служе бољпм и псцрпнијим по гдјекојнм радњама протестантеких научнигеа и обратпо? Па спе да допустимо да се професори р љевске богословије и служе више протестантеким ауторима, зар то не би било донекле и оправдано?! Или зар се само и једино рељевско професорско особљч служи протестантским ауторимд, а наставннцп свију осталијех богословских училншта без разлнке вјере и народности не? Н > служи ли се професори рељевске богословчје ма којим било ауторима — нета не заборави