Источник

Отр 170

исказују, остале пак оставпће празпе, и зн Наш долазатг у приправности држати. Српско-православним црквеним општинама пак препору чујемо очински, да свештенству своме на руку иду у настојаљу око држања реда и чистоће у и около цркава, гробал>а и евентуално око пристојног оправка истијех у колико бп то нужно бнло. Исто тако потрудиће се славне општине и настојати, да дјечица ваншколска позвана на обучавање у вјеропауци к цркви нл испит и преслушање до^у, да видимо, како се који свегптеник прошлих година у овој важној грани свештене службе своје трудио и какав је успјех постигао. Нека вам свима помогне милостиви Бог, да посао овај у најбољем расположењу душе и срца свршите, на славу ГБегову, корис т св. цркве и духовно сазидање вјерних, срећно и успјешно! У Сарајеву, 11. анрила 1902. АЕ. и Митрополит Дабро-Босански: Н1КОЛАИ, с. р.

Српско-православна АЕМ. Консисторија Дабро-Босанска. Број 420. ех 1902. Окруткница Пречасном српско-православном парохијалном свештенству, Епархије Дабро-босанске. Године 1899. штампане су и раздијељене трогпком високе земаљске владе парохијалне матице уз остале за вођење парохијског звања потребите тисканице. Окружницом од 12. новембра 1899. бр. 3301. наре^ено је свештенству парохијалном, да књиге те прими, али да у њих ништа не уводи прије, него ли за то прими од конси&торије нарочита упуства. Пошто вођење матица постаје све то озбиљнијом дужношћу свештенства, те се даље одлагати не смије, него се мора отпочети у законитој форми и по извјесним закопима, к^ји у том погледу уопште постоје, како би се књигама тим задобило од стране гра^анских власти и државе право јавних исправа. Прије него приступимо овом послу и издамо потребита упуства за вођење првих матичиних књига морамо најприје да саставимо нужне пописнице, или такозване протоколе домовне, и да прибавимо