Источник

Стр. 172

ИСТОЧНИК

тврду, ставиће се уз сваки горњи римски број и нови број куће, који јој је власт одредила. На овај начин продужиће се вијек домовиицима за вгнпе десетина година, и неће бити потребе, да се нови сачињавају, а то је за свештенство велика олакшица у званичењу са зластима црквеним, гра^анским и у приватно правном одношењу појединих парохијапа, у којима ће они исправе из матица вшпе пута захтијевати. 5) Оне особе, које су у обител. дошле женидбом или тако звани „уљези" пасторчад, удовице и сирочад, саморани старци и старице, не могу се сматрати као рођенп чланови породице; они су дошли у обитељ са другим племенским именом и као такови имају се и провести у обитељи гдје живе, наведакши у примједби, из кога су села и из кога кућњег броја, да се даљи подаци о њима у матицама наћи могу. Најбоље је пак, оставити их уписане на првобитиом њиховом мјесту, у њиховом селу и кућњем броју. Ово су само главне опаске на које се свештенство наше при састављању новог домовника обазиратп има, а ако би још које питање приликом самог посла искрсло, ваљаће се упитати или у протопресвитера или консисторије непосредно да се сазна прави начин, како се овај или онај податак матичин провести мора. Парохијалном свештенству налаже се, да налог овај што брже и сигуриије изврши, јер ће потписани Митрополит с копцем овог мјесеца отпочети своју каноничну визитацију, те ће том приликом лично се увјеритп о исправности посла око матица и по заслузи оцијенити рад и настојање сваког појединог свештеника. У Сарајеву , 11. априла 1902. АЕ. и Митрополит Дабро-Босански : Н1КОЛАИ, с. р.

Мјешовити брак у православној цркви. — Јереј Димитрије Јаиковић, консист. савјетник. [С а р а ј е в о.] [Свршетак.] Важно је још и нужно споменути надлежност православне цркве за рјешавање снорова око развода мјешовитих бракова. Када се узме у обзир, да је црква друштво, и да том друштву само онај припада, ко је у цркву прописаним путем и начином уведен: јасно је, да је