Источник

источник

Бр. 10

земљу, коју св. Матеј зове гергесинеком, а Марко и еЛука — гадарииском 1 ). Још је био свјеж утисак, који је на њих оставило велико чудо укроћева бурнога мора, а ево сад овдје, иа обалн тога мора, дога^а се ново чудо, чудо укроћења буре — сада више не на мору, већ у души човјечјој. Тек што је стунио Господ иа гадаринску обалу, од мах 2 ) Га пресрете неки невол.ник, у ком бијаху нечисти дуси. 3 ) Изгубити свој разум, своју вол.у и покоравати се вол>и т^фој, непријател>ској —вољи, која само зло смјера и зло чини (I, Петр. V. 8.) -— то је вајвеће понижење и највећа мука за разумни створ. Шта је могло бити мучније за онога, који је већ по постанку своме одреЗјен, да буде образ и подобије Творца свога, у чијој бесмртиој души живи жива тежња добру и вјечности, врховиом Источиику сваког добра и љубави; шта је могло бити горе и жалосније човјеку иего да буде иослушно оруђе невољне службе непријатељу свега што посп.ји, непрнјатељу Божјем?... А тај невољник, што га је срео Господ у Гадари, био је још особито несрећан, сажаљења достојан. Јевавђелисте придаЈу о ^њ.ему, као о каквом изроду човјечјега друштва: А кт* не Л кнлчтшса м кт* додл^ >к жнкАше, но вт* грок^хт*. 4 ) т. ј. у пећинама исјеченим у-горама у близини града 5 ), куда је заиста ријетко ко 6д људи залутао и то у крајној нужди, те је зато то и била права пустиња. Велика је била над тим невољником власт злих демона, која се исказивала у најнедостојнијим за човјека и безумним облицима бјесноће тако, да је он био и ужас и терет за друге људе, Јакоже не мош,и нико/и8 /иин^тн нбг{,и г к ч-клгк.") И казд}(8 его оузм ж(/гкзнк1лт и п&тк1 7 ), стр(г8ш,е его, и растерзаА оузм, гоннлгћ. вмклше к-ксолп^ сккоз-к нВсткши 8 ) Везивали га оковима, употребљавали према њему најсуровија средства, као према дивљој звијери а зар није и он сам страдао и мучпо се ужасно? Заиста, велике су биле и његове муке — и физичке и моралне, кад се паиме будила у њему свијест о том ужасном његовом стању, јер: ккш8 нош,к и дснк

') О раалици између св. јевинђолиета, што се тиче имена то земље, говориће се касније. Ј ) Марко V. 2. 8 ) По јеванђ Матеју било је њих двоје. И о том ће бити говора касније. *) Лука УШ. 27. 6 ) Горска вемља око Гадаре — мека, кречовита — бијаше особито вгодна за тај посао, те се у њој лако могле правити велике пећине. ј)г. Сиппјп^ћат Шку. Христов живот н наука. Прев. с енг. св. М. Тивејскога Москва 1894-. III. део стр. 180. «) Лука VIII. 27. ') Пебас^ Ум\ аХиага'. — "АХиа'.д — оков уопће, а пебгј путо за ноге. Њега су дакле вевивали уопће оковима, а особито су му ноге спутавчли. 1>иди у Олсхаувена стр. 294. (ВЉНзсћег Соштеп1аг ићег ааттШсће ВсћпЛеп Де.ч^еиеп Тез*атеи1з, гипасћз); 1 иг РгжН^ег ип(1 8111(Негеп(1е, уоп Вг. Н. Оћ1вћаи8еп 1. Вс1, 3. АиП. Кот{г.чћег^, 1837) и у Мајера стр. 69. (КгШзсћ — ехе^еИзсћег Соттеп1аг ићег с1а.ч Хеие ТезЈатеп!, уоп ]Јг. Н. Меуег. 1. Аћ1ћ. 2. I; КгК;. — ехе§. НнпЛћисћ ићег сНе Еуап^еНеп (1ез Магсиа ипс1 1шсаз — 5. АиН. Ооит^еп, 1867.) 8 ) Лука VIII. 29.