Источник

Стр, 222

ИСТОЧНИК

Бр. 10.

једина наслада и весеље — јер су тамо (у бездни) морали сву своју пажњу обратити сами на себе, на своје ужасно унутрашше стање. Највећа казна злој вољи — то је осама, у којој је остављена сама себи, а не може да се ван себе искаже, већ је затпорена у уској сфери личнога бнћа: ако се морално зло, по суштини и основи својој, састоји у тежњи ограничених бића, која у свему зависе од јединога извора бића, Бога — за самосталношћу, то н казна која одговара том злу јесте у оном сазнању лажности, узалудности такве тежње. Но док зли дуси још имају могућности, да у спољашњем свијету исказују своју злу вољу, дотле се она факгична пустош и безнадежност њихова бића јогп које како ублажав;. п лажност тог живота није тако јасна и ужасна; а пошљедњи суд, кад буду изгнани из „ в«<а стј)лнк |", са земље, када буду затворени у бездну, гдје ће бити остављеии једино сами себи, биће вријеме почетка страганих мука. х ) Ћутање Господње као одговор на молбу демона означавало је, да Он не мијења Свога ријешења, већ да се Његова заиовијест мора извршити. 2 ) Тада они прибјегавају ношљедњој молби: к'кси же < иола \8 вго глдголк »Ш,е: 4ш,{ изгониши н к1, покми ндлп\ ити к г 1\ стлдо скинос. 3 ) И иокел'к Гш аки 1нс8с г к 4 ) и рече и,и'к: идите 5 ). Та молба злих духова је појмљива — ненаситна злоба побуђава их, да се задовоље ма и мањим људским злом, кад не могу чинити већега — и гле, кад им Господ дозволи, они изшедше (5 челок^ккд кнндоша кт*. скин Т а н оустршисд стддо но врег8 к г к езеро и истош 6 ). А свиња је бмло око дчије тпсуће 7 ). Из даљег причања јеванђелиста јасно се види тајанственост и необичност догађаја, који се десили за боравка Росподњег на гадаринској обали. Очевидно је, ако је тајанствена и загонетна историја тих дога^аја у јеван1)елиста, да је то само стога, што је она таква и сама по себи, у суштини својој — и ако се она таквом јавља к на страницама Јеван^еља, то је садго знак оне беспристраности, оне вјерности, с каквом су нам је предали јеванђелисте, ништа јо] не додавајући, ништа у њој не тумачећи, -—- причајући је баш у оном облику, како се и збила.

Ј ) Подробније да је еамоћа, у којој су зле вол>е осуђене, да се затворе у собе, највећа казна за н>их, може се наћи у књизи пр. И. Иванова: Добро и зло у историји рода л>удског по свједоџби св. Писма. Воронеж. 1894. Стр. 64—72; 458—459 е1 раззпн 2 ) Да је ћутање Господње у овом случају било негативан одговор, види се баш из демонских ријечи: изгониши нм . . . И Т. Д. 3) Мат. viii, 31. 4 ) Марко V, 13; ср. Лука УШ, 32. *) Маг. VШ, 32. 6 ) Лука VIII, 33; ср. Марко V, 13 и Мат. УШ. 32. ") Марко V. 13.