Источник
Вр. 11
ИСТОЧНИК
Стр. 263
неколико тугу и бол ублажили. Свима тима нека је од моје стр не и од стране цијеле моје породице најсрдачнија хвала. Не могу пропустити да се не захвалим овом приликом посебно слиједећој господи: 1. Благородном господину Дру Илпји Мајеру, котарском лијечнику из Дервенте, који је у току дужег боловања покојнпце, на сваки позив, у свако доба и по најружнијем времену не пазећи на дал>ину пута долазио и све своје стручно знање употребљавао, да би ју спасао. 2. Високопречасном господину Илији Инђићу архимандриту из Дервенте и пречасној гг. свештеницима: Јосифу Поповићу из Подновд,а, Марку Јелићу из Осиње и Кости Вуковићу из Оеочанице, који су, и ако је вријеме било врло рђаво, спроводу присуствовали и покојницу у цркви опојавши до хладног гроба испратили. 3. Штованој гг. учитељима народне основне школе у мјесту: Алекси Божићу и Стојану Јаковљевићу, који су са школском младежи опијелу и спроводу присуствовади. 4. Такође и мојим драгим парохијанима, који у великом броју присуствоваше и тиме покојници пошљедњу почаст указаше, — свима дакле уопште нека је како од мене тако и од моје ожалошћене породице најтоплија благодарност. У М а ] е в ц у, (код Дервенте) 1. јунија 1902 Ож&лошћен%-суцруг Стево Ј. Поповић,
свештеник.
Званични огласи. Српско-православна АЕМ. Копсисторија Дабро -босаЕ ^ска. Број 481. ех 1902. 2—3 Е д и к т. Марија Херпах, римокатол. вјере, супруга Михаила Шитума, ттодворника ц. и кр. поште у Сара|еву, рођена у Грацу, а сада непозватога боравигата, овијем се позива, да се потписаноме духовном суду до 18. (31.) августа 1902. год. усмено или писмено пријави, пошто ће се иначе бракоразводна тужба њенога сугтруга и без ње, односно са њеним уреда ради постављеним заступником у претрес узети. У Сарајеву, 11. маја 1902. Срп.-прав. АЕМ. Консисторија Дабро-босанска.
Српско-православна АЕМ. Консисторија Дабро-босаиска.
Број 428 - I. ех 1902 ' 2—3 Е д и к т. Милан Шљивић, родом и ГГљеваља (Новопазарског санџака), који је своју супругу Савку рођ. Цуверовића још прије 16 година безразложно напустио, и од тога доба јој се никада јављао није, —■