Источник

Стр. 244

источник

Бр. 11

упливом саме идеје о овоме шш ономе, као н у зависности од брзине или спорости подизања може се промијенити субјективно опажање тежине. Даље суд Карпентеров о зашљепљивању и преварама са стране медијума има за себе фактичне основе од части у његовим личним опажањима, од части у казивању непристрасних гледалаца. Као што је познато, код мпогих медијума, који су се истицали, особито: Кук, нли Кети Кинг, Евзапија Паладино, Мистрис Уиљамс Вастнмен и др. откривена је пријевара, већином код произвађања најсложенијих феномена. Знаменитога медијума Следа, који је својим опитима довео лајпцишке професоре (Вебера, Фехнера и др.) до изумљења, прогонила је берлинска полиција због опсјењивања и експлоатације просте и лагсовијерне публике; а у Енглеској био је ои због пријеваре и осуђеи. Енглески медијум Хом у своме дјелу „ Тамне и ашјшалв сшранв сииритизма " раскривајући тајне произвађања спиритистичких феномена отворено каже, да је од познатих њему материјализирајућих медијума остало само њих петорица, који иијесу раскринкани и ухваћени у прнјевари. 0 могућности престидижаторства на спиритисТичким сеаисама свједочи још познати руски писац Вс. Соловјев. Године 1884. он је присуствовао у Елберфелду на „мрачној сеанси", коју је давао и.егов један познаник Рудолф Хебхардт. Овај је купио од неког мађичара тајне мађије, и са великим успјехом подражавао је медијумским појавамн. „Над нашим главама. нигае Соловјев, летило је и звонило звонце^ гитара свирала је сама, невидљиве руке су нас дирале. Рудолфа смо везали и запечатили крајеве штапа; а за минуту он се ослободио веза". Блаватскаја, која је ту присуствовала, која је сама прво била спиритистица, смијала се овом приликом спиритима. Године 1882. познати престидижатор Маријус Казнев изазивао је спирите са намјером, да ће доказати, да његове мађије са свим на истоме темељу не уступају спиритистичким феноменима, а међу тим ту нема ни спомена о духовима. Својим мађијама он је фактички превазишао свако очекивање истраживача 1 ). На овај начин слиједећи теорију Карпентерову може се објаснити већи дио физичких феномена Ј ) Журнал Огоњек приповиједа о двема таким мађијама. М. Казнев ставивши на очиглед двију чист лист папира у коверт и запечативши га молио је, да ма ко од присутних напигпе на лругоме листу каква год хоће имена н. ир. латинских автора. Послије је отворио коверт и ту су на систу показала се написана она иста имена. Друга престава била је овака: Казнев био је свезан за руке и привезан за ступац у тамној соби. Уза н>' је сјео један од присутних и ставио је једву руку на прса, а другу на чело Казнева. На кољена Казнева метнули су бубањ и звонце. Послије овога чуло се у тамној соби бубање бубња и звонење звонца Учасник сеансе, који је ушао у собу на позив Казнева, осјетио је додир руке, штииање, ударе; нечије снажнв руке су га стегле, за тим му је силом капут скинут и он повал>ен на земљу. Кад су расвијетлили собу, виђели су, гђе Казнев као и прије сједи непомично, привезан за стуиац и везаних руку.