Источник

Стр. 248

ИСТОЧНИК

Бр. 11.

Да би разјаснили карактер сумње ап. Томе потребно је да прије свега објаснимо себи саму личност апостола, како се она показује у јеванђелској повјести у опће, а у моменту јављања Христова посебно. Из жнвота ап. Томе у јеванђ. повјести наводе се само три случаја и при томе така, који се сви односе искључиво на догађаје из пошљедњих дана земаљског живота Спаситељева. Први пут ступа пред нас у оном важном момевту, када је Спаситељ находећи се у Переји с оне стране Јордана био извјештен о тешкој болести свога пријатеља Лазара. Почекавши још два дана, Хрнстос рече својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју !" Задивљени и збуњени тим ученици у један глас рекоше: ,,Учитељу! зар нијесу Јудеји давно већ тражили, да те убију, н ти опет идеш тамо?" На то им учитељ одговори, да се за то ништа не боје, „ко иде дању (при свјетлости) тај се не спотиче, јер види свјетлост овога свијета. А ко иде ноћу, спотиче се, јер нема с њиме свјетлости". Затим саопћивши им, да је Лазар умрво а наиме зато, „да бп се вн увјерили," Хрнстос опет енергично рече: „Хајдемо к њему." Видећи непромјенљивоет ријеш<зња Спаситељева, да се даде на опасно путовање, гдје му је смрт извјесна, ап. Тома је зловољно примјетио „Хајдемо п ми да умремо с њиме." Под „њим" разумије се Лазар 1 ), који се као већ мртав ставља за примјер тога, да ће свима доћи час смрти и зато је свеједно с њим заједно умријети и сада. У тој примједби с једне стране немогуће је не видјети одлучне преданости, готове ићи за учитељем, шта внше и с опасношћу жнвота; но уједно је у томе и знак неке врсте бола и незадовољства с дјелањем учитељевим, који под утјецајем своје узвишене ревности недовољно објављује прилике п нзлаже свој живот и живот својнх ученика озбиљној опасности. У овом се показиваше зловољна, опонирању склона прпрода ап. Томе. Страховања Томина на брзо се оправдала. Христос се опремио у Јудеју заиста на смрт. Шегов час је дошао. Скупив учеиике на пошљедњу — „тајну вечеру" и открив пред њима сву тајну свога искупног дјела, он је овдје изобличио Јуду у његовој одвратној намјери, претсказао је Петру његово одрицање п завршујући своју божанску бесједу о иутевима царства божјег узбуђено је говорио ученицима: „Нека се не смућава срце ваше; вјерујте у Бога и у мене вјерујте. У дому оца мога много је станова —И кад отидем и спремим вам мјесто, доћи ћу опет и узећу вас к себи, да и ви будете, гдје сам ја, а куда ја идем ви знате и пут знате". (Јов. XIV, 1.—4.). Са Ј ) ДРУ ГИ опет тумачи разумију самога И. Христа. Нр. Ур.