Источник

Стр. 266

ИСТОЧНИК

Бр. 12.

долњо-тузланског, па још обилатији и разгранатији рад Његов као Архијереја дабро-босанског, могао је искусити, да је Н>егово Високопреосвећенство сав свој живот и биће посветило служби и интересима свете цркве и Бзему тако милог народа српског. И свако, у кога је по природи срце благородно, мора на данашњи свечани дан десетогодишњице Архијерејства Шегова из дубине захвалнога срца и душе изнијети пријестол^ Свевишњега Бога своје најтоплије молитве, просећи од благога Господа још дуги низ година и драгоцјена здравља Његову Високопреосвећенству, просећи Му неклонуле истрајности и немалаксале снаге, велике мудрости и жарке љубави, да запонето дјело око добра и напретка свете цркве и њених вјерних синова мудро и сретно крају приведе, и тиме име Своје у именик великих јерарха православне српске цркве убиљежи. Па на радосни овај дан, нека је и нама дозвољено, да уз општине, које су Шеговим ревносним настојањем себи храмове вјере и просвјете подигле, уз браћу свештенике, који у Е&ему свога доброга и пожртвовнога оца познају, уз многојројне пнтомце Његове, које дарежљива рука Његова на пут самосталнос??и у животу изводи, уз све оне, којима је добра чинио и чини, једном ријетЈн уз молитве и ријечи захвалности и признања сваког искреног и п.теменитог православног Србина: и ми поднесемо црквеној поглавици својој, љубљеном архипастиру нашем: Николају, своју најсмјернију честитку приликом десетогодишњице архијерејског посвећења Његова, кличући му из дубине захвалнога срца: Долгоденствуј владико свјатн! Живило Његово Високоиреосвегитенство, госиодин АЕ. и Митроиолит Дабробосански: Никола/ МандиЛ!

ЗБАИЦ-ЧН: ОСрпско-православна АЕМ. Консисторија Дабро-босанска. Број 670/ех 1902, Званична препорука Пречасном српско-православном свештенству Дабро-босанске епархије. Наш уваженн и знаменити канониста и велики зналац црквенога права, Преосвећени Госнодин Др. Никол,им Милаш, српеко-православни епископ далматинско-истријски израдио је са особитом студијом у другом поправљеном и умноженом издању своје чувеио н познато дјело „Православно црквено право", које је ових даца д >готовила и у свијет пуштила издавачка књижарница и штампарија Пахера и