Источник

ДУХОВНИ лист ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У ВОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XVI. Сарајево, 15. Јула 1902. Бр. 13. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕ ЈИ.

УРЕДИИК: синђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богословије.

НЕЗБАНЖ^НО,

Из тумачења св. Писма. Чудо на гадаринској обали галилејског мора. (Мат. VIII. 28—34; Марко V. 1—20; Лука VIII. 26-39.) -— К. СилвченковЂ, — Превео Александар Живановић. (Осијек.) !Наставак.| Други разлог, који је у овом случају од велике важности свједочи нам такође, да су Гадариеци били језичници, а тај је: што ни један од јевав^елиста, који нам причају иеторију пребивања Господа Исуса Христа у земљи Гадаринској, не спомиње о том, да су Гадаринци били Јудејци 1 ). Истина „ћутање" није увијек одговор, не смије се увијек закључивати, ако приповиједач прећуткује њешто, да се то није ни догодило. Али у разним случајевима такав доказ „са ћутања" добија разну снагу, а некад баш чврсто свједочи о истини. Тако је, бант и овдје случај. Ако н. пр. јеванђелисте ништа не говоре о том, да ли су са Учитељем прешли у гадаринску земљу и Његови Апостоли, — ми још одатле не можемо закључивати, да они нијесу у ту

Ј ) У оригиналу стоји: језичници. Ми мислимо, да је то штампарска погрјешка. Из даљега се тумачења види, да је та наша претпоставка оправдана. Зато смо у пријеводу измијенили „језичници" у „Јудејци". Прим. Прев.