Источник

Стр. 308 ИСТОЧНИК Бр. 13

довољно, темељно н практично религиозно знање. То је до душе увијек било нужно, али нигда није било потребније него у данашње доба. Ваљало би, да одрасли свих сталежа, у колико им то способности допуштају и њихове околности, приону, да се изван јавних тумачења што их имају прилику чути на богослужењу, и темељним списима прокушаних отаца и учитеља, користе, и да на тај начин настоје, да поправе, прошире и повећају сво религијско знање. Јер добију ли јасно ц извјесно знање, ако су чврсто убјеђени у истину, неће им пријати недотупавни и кукавни списи, који на то иду, да униште сваки осјећај врлине и истине, а да порок изнесу у пријатном и љупком облику. Они ће лахко открити заводитеља 3 макар се показивао незнам како лијеио љубазно и невино, јер у својим чврстим начелима имају опробан камен с којим могу иетину од лажи лако разликовати. Но није довољно само открити заводитеље. Ми морамо и куражни бити, да им се с пристојном хришћанском озбиљношћу одупремо. То је други дио, о којем нам треба још коју у кратко прозборити. II. Ако смо озбиљно незадовољни с начелима^ захтј^кима оних којн нас заводе, противимо им се, избјегавајмо с њима блиско опхођење, у колико је више могуће. Више пута је најсигурније, ако се с хулитељима религије не упуштамо баш у никакво претресање, већ им отворено дајемо на зеање, да религију држимо за пресвету и врло важну ствар, не поклањајући пажње хулама против ње. Ако имате намјеру да с разним разлозима побијете њихове сумње и хуљења, ако их упозорите на њихова лукава, погибељна и лажна мишљења, и гледате да их на боље мисли доведете, то ћете им указати велико доброчинство. Али не дају ли се они поучити и поправити, у дужност нам спада, да избјегнемо блиско дружење с њима. Не треба да ово тако разумијемо, као да би приморани били, прекинути с њима сво грађанско дружење. Звање, позив и грађански одношаји више нас пута неопходно приморавају, да се с њима занимамо. Али ни у којем другом случају нећемо бити приморани, да се повјеравамо оним људима за које заиста и из искуства знамо, да гаје опасна начела, хуле на врлину и исгину а од својих пријатеља захтјевају таква дјела која су иротивна добрим обичајима и извјесним начелима хришћанства. И овдје треба да посавјетујемо младиће, који немају довољног искуства, свјетског знања, да су што је више могуће опрезни у избору својих пријатеља и друштва, да не вјерују у гола пријатељска увјеравања и лијепе ријечи, већ прије свега да испитују, с каквим људима имају посла. Ко у вашем присуству себи допушта непристојне, неотесане говоре или шта више захтјева од вас самих нешто срамотно, тај заиста