Источник

Бр. 14.

Стр. 327

воскресао из гроба. 40 дана је још послије био међу ученацима, док се није узнео иа небо и сио на престо одеснуго Оца. Али ће јога једном доћи у свијет, славно доћи, да суди свима и живима и мртвима. У тај велики, судњи дан сви мртви оживјеће и устати из својих гробова, помијешати се међу живима на земљи — све ће се човјечанство искупити око страшнога судије. И биће благо праведницима, а тешко грјешницима! Благо онима, који и нијесу видјели а вјеровали су тешко невјерницима који се не користе са благодати. И Н>егово царство не ће имати краја! 0 трећем лицу Пресвете 'Гројице, о св. Духу, треба да вјерујемо, да вјечно происходи од Оца, да је са Оцем и Сином једно, један прави и истинити Бог. И према тому морамо, да му се клањамо, да га прославл>амо и хвалимо исто онако као Оца и Сина. Олава ОцВ и Оин8 и скАтомб и нкигк и приснш и во к-ккн в^ккижт*,! Све ово, драги и мили моји, имате лијепо поређано у вјеровању, што се чита у цркви сваке службе Божје, а које и ви онако побожно изговарате. Али и осим тога, има још шТо се мора вјеровати, што се налази у самом св. Писму, а то су догме, које су св. оци и учитељи цркве на васељенским оаборима, окријепл.ени св_ Духом, донијели ради тачнијега и јаснијега разумијевања православног учења. Тако је донесено учење, да је Христос Спасител. био Богочовјек — прави и Бог и човјек са природом и во-љом и божанском и човјечанском; да је Пречиста Дјева права Богомати; да и св. иконама морамо да одајемо достојно поштовање. Не тражи се од нас, шта више велики је гријех, да се ми клањамо дрвету или металу, од кога су иконе начињене, већ да, гледајући на икони изображени лик Роспода, или Пречисте Дјеве, или кога Светитеља, душу своју уздпгнемо к небу и скромно цјеливајући изображени лик, духовно љубимо онога, кога та икоиа преставља . . . Све то донијели су св. оци на својим саборима ради тога, да православни хригаћанин може разликовати и знатн чисгу и праву Христову науку, од других, лажних, искривљених наука и тумачења, те да се лакше сачува од заблуда, да се не би наопако из незнања натрунила и оскврнула сама чистоћа вјере. Православно хришканство морало се чувати од кукоља, које се с много страна сијало међу чисто зрње. Било је наиме у разно доба грјешних занешењака, који су својом главом хтјели да попуњују и исправљају Божје ријечи. Узвишену и чисту вјеру хтјели су оскврнути са својим измјеиама. У разно доба јављали су се разни јеретици. И св. православна црква, као једини прави чувар истинитог и непромијењеног Христовог учења,