Источник

Стр. 314

ИСТОЧНИК

Бр. 3 4,

убитачно дјелпвање проширила на све становнике тога краја. А та замјена страдања једнога са страдањем многих наравно да је, као и увијек, учинила, да је само страдање било несравњено мање, јер она ужасна духовна и тјелесна болест замјењује се простим материјалним губитком, губитком тим неосјетљивијим, што се он дијелио на многе људе. Пита се, шреба ли да страда један или мпоги? . . . Треба ли подијелити страдање по могућности ме^у све, да се на тај начин оно умањи и квантитативно и квалитативно или — свалити сав терет страдања на поједине људе, као на жртве иокупљења, а друге оставити, да се наслађују животом својим мирно и спокојно, па да при томе такви још и забораке, да има страдања и зла у свијету? .... То је питање, које увијек друкчије рјешавају срећни и богати људи, а друкчије они, којима је у дио пало, да претрпе све незгоде земаљског живота, да виде само наличје његово, да плачу и да извлаче за срећу оних ирвих. Тако и можемо у неку руку растумачити разлоге том на први мах непојмљивом поступку Господњем — попуштању Шегову демонима, да потопе свнње. То је заисша било кушање, — кушање љубави; да ли су били Гадаринци способни или не, осјећати радост ближњег свога, заборавивши на свој рођени губитак; да ла су кадри б$ли крај ногу Исцјелитељевих осјетити видјевши иецјељенога онакво саучешће, да би се сасвим изгубиле све њихове себичне тежње, сви њихови саможиви рачуни? Тим дјелом, тим чудом Својим Господ символички црта онај идеални поредак живота, коме је догаао да призове цијело човјечанство, а ради чега је, да наиме и Гадаринце призове таквом животу, и дошао сад у њихов крај: онај поредак живота, гдје сви братски међу собом дијеле страдања и на тај начин га уништавају, гдје не тражи свак само своа си 1 ), гдје дрВгт* Д(>8гд тдгдат м носи, да тијем испуии закон ЕВегов, Христов 2 ), онај поредак живота, који је по том само једанпут на земљи остварен, када кси вса З кш,<5 3 ). А како примише Гадаринци то кушање? И ,моли '(Јго (Христа) кеск идрод-к стрлнм ГадлринскГА Китн Ш пред^кл^ и\- г к, стра\олпх кел' Г и/ И г к Лдержилш к"к\8. 4 ) Страх и — само страх! .. . Један само примјер, једно само дјело, друкчије него у свакидашњем животу, доводи Гадаринце до ужаса; што се човјек исцјелио, то их ни мало не радује . . . Ту није био сам мотив користољубља, нити је ту из њих говорила пуста страст за имањем, ') I. Кор. X, 24; ХШ, б. ») Гадаћ. VI, 2. а ) Драп. II, 44. ♦) Лука УШ, 37; ор. Мат. УШ., 34; Марко V, 17.