Источник

Стр. 318

источник

Бр. 14.

Зна се даље и то, да се по јулијанском календару година рачуна на 365 дана и 6 сахати. Упоредо с овим рачунањем сунчана година има 365 дана 5 часова 48 мииута и 48 секунада; па какт се грађанска година узима само са 365 дана, то је ради веће тачности узимана свака четврта година као преступна са 366 дана. Тај 366. дан би се обично додао мјесецу фебруару дотичне преступне године, те би овај мјесец мјесто 28 имао тада 21) дана. Но четири грађанске године чине мало већу разлику од једног дана, у сравнењу са сунчаном годином (астрономском) и та је разлика од 325. год. п. X. до 1582. год. кад је на западу папа Григорије ХШ. увео тадашњим астрономима и математичарима прорачунати тачнији и бољи календар, (који ми обично називамо Григоријанским) нарасла на 10 дана. Та је разлика на темељу тадашњег новог и тачнијег прорачунавања аотрономског прона^ена и да би се одклонила, наредио је папа Грпгорије XIII. године 1582., да се послије 4. октобра пише не 5. него одмах 15. октобар. На овај је начин године 1583. прољетна равнодневица пала баш у оно вријеме, у које је била и за вријеме Никејског т. ј. првог васељенског сабора. ... Да би се пак у будуће спријечила ова разлика изме^у астрономске и гра^анске године, одреди папа Григорије по саслушању тадашњих звјездара и других научењака математичара, да се у сваки 400 година испусте четири преступне године, тако да се узимају као преступне само оне које су дијељиве са 400, ушљед чега је била преступна: 1600 год. — а 1700. г., 1800. и 1900. бијаху иросте године а истом 2000. година била би по том рачунању преступна. Нема дакле спора, да је тај новији, Григоријев календар куд и камо тачнији и бољи од старог Јулијанског календара, али као што ћемо видјети има и он своје недостатке. Најновије и тачније рачунање руских астронома изнијело је наиме на видик, да рачунање папе Григорија односно тадашњих научењака сакрива у себи велику погријешку, а та је у том, што у 128 година Јулијанског рачунања (календара) већ излази разлика од 24 сата т. ј. једнога дана, те би се због тога већ у 3 пут 128 година, т. ј. у 384 године морало три преступне године испустити. Ту лежи велика погријешка, те ако се предлог рускнх астронома оствари т. ј. уведе у практичну употребу, у јавном животу брзо ће се показати та неправилност данашњег тобож савршеног календара Григори ј а нског. Узевши све ово у обзир руски су научењаци предложили за реформу календара двојаку основу: Првим предлогом иде се на. то, да се година у којој ће се