Источник

Стр. 366

источник

Кр. 15

мајмупа. Но ко пије познат са слитним фактима? Ко се није дивио тим животињама, које нас поражавају својом марљивошћу, трпљивошћу, Т рудом, да би постигле своју цијељ? Но ми и поред свега тога не можемо признати животињама разума, јер не ћемо наћи у њих битног својства разума т. ј. тежње за вапретком, разеићем, дочпм обраћајући се човјеку наћићемо, да се његова умна сила постепено буди и, при том, уз помоћ других људи; али једном пробуђена, она се развија у грдну даљину не ограничавајући се овом или оном сумом знања и не рачунајући нигдје са границама свога развића. И тај прогресивни развитак припада како посебним лицима, тако и свем човјечијем роду. Довољно је да имамо најглавнија знања из историје човјечанства, па да се поклонимо пред оном чудном силом и способности, која се крије у човјеку, силом, која је испитала небо и земљу, способност, која је извршила најблаготворнија открића у области вјештина; облагородила, припитомила природу дивљака и учинила човјека, у истину, царем цијеле природе. Сасма друго видимо код животиња. Одстраните дабра од сваког утјецаја, он ће изводити своју кућицу без икаквот^унутстша, без руководства; али за то се ипак неће у свом послу ни на"]мање удаљити од познате, строго одмјерене црте. Узалуд се труди Дарвин да докаже, да се животиње, као и човјек, усавршавају у својим познањима. То усавршавање, које се даде примјетити у сравњењу младих животиња са старим, састоји се само у изоштравању органа, н. пр. гледања, мирисања, и заједно с тим у већој или мањој окретности у овом, или оном механичком послу. Исто је тако мало убједљиво и оно Дарвиново мишљење, као да се животиње усавршавају течајем много генерација. Пас, ако је он заиста произашао од вука, по твр^ењу самог Дарвина, није постао лукавијим од свог претка, већ је постао миран, питом, као све домаће животиње. Зар можемо слично развиће ставитн у аналогију са развићем дивљака Негра, који је за неколико генерација достигао образованог Европљанина ? И зато понављамо: нема основа да признамо, да су животиње разумна бића. Нагони више или мање сложни, то је оно, у чему се крнје тајна живота и рада тих бића. Инсекти с најчудноватијим инстинктима јесу најумније животиње; напротив рибе и амфибије, које немају такових инстинката, јесу слабоумне. Ако такове и сличне факте доведемо у везу с тим, да товјек има мање инстинката, него животиње, не ћемо ли се увјерити, да код животиња инстинкт замјењује човјечији разум ? ! Не признавајући у животиња разума, ми одричемо у њих уједно сва, тако звана, морална дјела као и чуство савјести. Сам Дарвин