Источник

Вр. 15.

ИСТОЧНИК

Стр. 371

сјенке и врло глупе душице. Истим начином, имајући цијел, д,а опровргне материјализам, спиритизам сам упада у груби материјализам, наиме: у материјализацпји изазваних духова ои се стара улокити вишу најтању, недоступну чулима материју, у којој се чуиа некидљиво за свакидање гледање не само бпће, него и самосвијеот отишавших душа. Уз такову материју и савјечност љезину са духом нема мјеста Божапству. Сами по себи феномени спиритизма не само да не говоре нншта против материјализма, негп шта више успјешно се могу објаснити материјализмом. Коме није тешко ии^ети у сопственој мисли просте вибрације материјалиих молекила, томе не смију изгледати чудновати ни сви други производи материје, од које тобоже зависе и такове појаве, које немају ничега општега с н>ом. У оиште, ако би сииритизам и могао ступити у борбу са материјализмом, то би по згодној примједби Веберовој „љекарија овђе била гора од саме болесги." Одношај спиритизма према хрншћанству управ је непријате.љски. Спиритизам Пчказује дрску тежњу, да по казивању духова открива и чисти прави смисао хришћанства, као да је он изрижен у светим књигама несопствено, очито и сходно гробо-чулном схваКању љулп. из првих времена хришћанства. Ма да спирити и признају хрИшћанство за религпју откривену, ипак они вИде у њему само припрему за спиритизам, као религију чистију и духовитију; приписују му само привремени значај, који пролази са промјеном интелектуалнога п соци јалнога положаја (стања) човјечанства. Сопствена религиозна доктрина спирита често удешавана по плану хришћанске догматике, тангира сва битна питања ове пошљедње, али у исто доба не само да унаказује основне истине религиозне вјере, него и са свим одриче хришћанство. Тако се у спиритистичкој догматици одричу фундаментални хришћански догмати, као: о Богу као Створитељу и Промислитељу свијета, о тројичности лица у Богу, о анђелима и злим дусима, о грјехопадењу човјека, о ваплоћењу Слова Божјега и искупљењу рода људскога, о цркви са њеним Богом установл>еним тајнама, обредима и установама о будућем ускрснућу мртвих и наплати за гробом. Хришћански догмати са свим се самовољно тумаче. Тако: учење о Богу као личном суштаству замјењује се учењем о вишем разуму и првооснову ствари; а под Тројицом разумијевају се три форме бића; Бог, материја и духовни свијет. Происхо^ење пошљедњега објашњује се процесом еманације у духу гностицизма и пантеизма; под падањем анђела разумијева се силазак духова у материју и њихово погружење у чулност. Зли духови са гледишта