Источник

Стр. 374

ИСТОЧНИК

Бр 15

као што вели црквена пјесма, Она је „дар од нас Вогу" (октобра 6. п. 8 глас). И како грјешни да се не радујемо за такав драгоцјени дар, — ц како у осјећајима радости да не ублажавамо „Пресвету Богородицу, — наш дар, похвалу и украс". Како да не кликнемо радосна срца заједно с црквом: „Радуј се, света Богородице! Радуј ее, кроз коју се обукосмо у славу! Радуј се свију родова весеље!" А колико л>убазнп моји, весеља сваки од нас треба да осјећа при размишљању о доброчинствнма, која добисмо, добијамо и добиваћемо од благодатне Богородице! Та сви знамо колико нам је добра учинила, иа како да јој захвално не кличемо: „Радуј се владичице, радости наша, која нам свима помажеш и која нас заштићаваш! Радуј се државо, стијено и утврђење!" И зар се доброчинства, која нам је Богородица чинила и чшш, свршавају при крају нашег земаљског, привременог живота? А колико смо дужни радовати се и хвалити Богородицу за вјечно доброчииство — за спасење, које нам дарова рођењем Спаситеља нашега? Само Она једна могаше се по чистоти својој учинити достојном Онога, који се ие да смјестити — Бога Господа нашега Исуса ^риста.^А. роЈјењем Богочовјека постаде општом мајком, посредницом и заступшхцом свију нас људи: Она прима ннјвеће учешће у спасењу свакога вјернога, помаже му у достизавању спасења, посредује за њега пред Оцем небеским. За то, љубазни, кличимо радосно: „Радуј се, једииа, која си родпла Спаса душа наших. Радуј се, судије праведнога умољење! Радуј се спасења нашега заступнице!" Какви се даље у пјесми висок и најизразитпји назив нриписује Богоматери: „ Лсв / М11,еннк1и — освећенихраме! Као што обични храм послије освећења свога постаје мјестом особитога прпсуства Божјега, домом Божјим на земљи, због чега се и односимо прама њему са осјећајем побожности и поштовања, тако псто и Пресвета Дјева Марија, удостојивши се особитих дарова благодатп, особитога пребивања у утроби својој Сина Божијега, заиста се учинила освећеинм храмом домом Божјим, због чега н доби највеће поштовање и прослављање не само од људи, него и од анђелгг Као што храм од тренутка освећења свога и сам постаје извором освећења за опе, који нстинито вјерују, јер нас тјешн својим богослужењем, слабости наше лијечи тајнама и јача слабе снле наше ка чињењу добра: тако и Пресвота Дјева Марија, учинивши се освећеним храмом, посгаде с тим уједно и извором освећеша за све, који је достојно поштују п величају, и све, који истшшто осјећају потребе у Љојзи налазе помоћ и утјеху. Ири таковој потиуној сличности Богородице са храмовима нашим како да се не поносимо ЕБоме II не кличемо од радости: „Радуј се, храме Господњи! Радуј се, изворе благодати! Радуј се освећење душа!"