Источник

Бр. 1 5.

источник

Даље нам још, слушаоци, пјесма изнаша ради размпгтт.Бања предивно наименовање Богородице: „Р<но глокесмкпг' — умни рају. На сред раја бјеше особито, „јединствено дрво живота" и човјек би вјечно живео на земљи да је плод овога дрвета јео. . . . Од Пресвете Дјеве Марије —- тога умнога раја —- родио се Син Божији, који се учини новим рајским дрветом живота или животним хљебом за све људе, који вјерују у Њега, давши нам за јело н пиће пречисто тијело н к рв своју ради живота вјечнога. С тога није ли достојна нотпуно похвале и радовања Она, која нам роди и дарова ново рајско дрво живота у лицу Сина Свога? Заиста : „Радуј се, рају, тобом се радости рајске удостојисмо! Радуј се, благодатни рају! Радуј се рају новога Адама! Радуј се, рају, која си родила дрво жикота!" Од свих врлина Богородице у пјесми се особита пажња обраћа на њезмно дјевојаштво: „д'ккстшжлА по\вало, из Нелже Копк коплотиса н .иладниц г к кк1стк " — ти си похвала свију дјевојака, и од Тебе се Бог ваилотно и дјетенцетом постао. Оно се праведно назива црквом „столполгк д-квстка", једнним коријеном. Само њезино блажено" и прорлављено дјевојаштво могло је родити Бога човјека, остајући неповријеђеним. За нас је, љубазни моји, свакако чудновато и разуму нашем непостижно стање дјевојаштва и материнскога рођења у једном лицу Пресвете Марије! Али ми поздрављамо и хвалнмо Богородицу од простоте вјере срдачве заједно са црквеним пјесницима, као Приснод^кк!?: „Радуј се, дјево, Мати Христова! Радуј се, која си спојила дјевојаштво н рођење! Радуј се међу Мајкама дјево и међу дјевама Мајко!" А колико је славе п велнчнне за Пресвету Дјеву Марију. која се удостоји да носи у утробп својој, да храни, да чува . . . Кога? Ко је то дјетенце? — Превјечни Бог, Створитељ и Господар свнјета! И шта може послије озога да буде једнако оној слави и радости, коју доби Пресвета Марија, посппши на рукама таково дјетенце! Па подијелимо и ми, драги слушаоци, рацост Богородице срдачним клицањем: „Радуј се дјевојчице, која си Бога смјестпла. Радуј се која си дворпла и родпла Христа Бога нашега! Радуј се, која сн родила дјетенце, Створитеља свнх вијекова и ајечиога Господа!" Овај управо Створитељ, који је управ благоволио да буде у крилу илп утроби Пресвете Дјеве Марије, учинио је крнло Њезино, како пјесма велп: „престолом, а утробу светијом од небеса." Као што престб служи цару мјестом особитога прпсуства, тако исто и гтресвета Дјева Марија учинила се разумним нрестолом или мјестом прпсуства за Цара небескога када га је примила и носила у „крплу своме" Због тога утроба Њезина, наставља даље пјесма црквена, учини се „светијом од небеса", јер је Она смјестила Онога, кога не могу