Источник

Стр. 376

источник

Бр. 15

обухватити ни небеса, чије границе нико не измјерн! С тога је мили моји, за нас пој.чљиво највише достојанство, несравњена част и слава Пресвете Богородице. Па како заједно с црквом да не кликпемо : „Радуј се престоле Вишњега! Радуј ее, која си омјестила Онога, који. се не да смјестити у небесима, а ти си га смјестила у утроби својој! Радуј се, која си виша од небеса!" Ето како дивно слика свети Јован Дамаскин у кратким, али врло значајним ријечима највише достојанство, величину и славу Владичице небеске и на завршетку ијесме своје од радости кличе; „слака Тш -к" — слава Ти! Нека се тако и сваки од нас без престанка сјећа доброчинстава Царице небеске, и иека гато чешће понавља у у пуној душевној радости и захвалиости то клицање: „сллка Тек-к" слава ти. — Амин. По руском: Григорије А. Николић, парох иришки.

КњиЉевне оцјене и прикЗби. # Катихизис или Наука правосл. ХритЛанске Цркве, за срцска "правосллв*не ученике IV., односно Ш. и IV. разреда основних шкода. Саставио Др. Георшје ДешиН, архимандрит и професор у богоеловији. Ср. Карловци 1902. Цена 30 фил. Оно, што смо дуго времена с нестрпљењем ишчекивали, дочекалиемо сада. Наша сиромашна катихетичка литература обогатила се ових ддна ваљаним, и можемо без зазора рећи, јединственим дјелцем своје врсте: катихизисом Др-а Георги;а Летића. Ко потпуно схвата недогледни значај и корист катихнзовања српске православне младежи у основним школама особито у ово вријеме, када се осјећа мало не у свијем слојевима нашега народа дах апатије и немара према вјерн хришћанској и св. цркви православној ; ко је увјерен, да мора. са дјецом иочети, ако хо%е човјечансшво да препороди; ко је уз то имао нрилике, да се оевједочи о незгоди и нетачности досадањих нестручних уџбеника за вјеронауку у српскнм оснозним школама, — тај се мора од срца зарадовати и радосно поздравити појаву овога катихизиса, који је изишао из стручнога пера професора катихетике у богословији карловачкој и вишегодишњега вриједног катихете на српској вјероисповједној школи карловачкој архимандрита госп. Др-а Георгија Летића. Не упуштајући се у потање приказивање и оцјегБивање овога катихизиса, ми ћемо свој коначни суд о њему свести на неколико ријечи. Клтихизис овај не само да носи на себи све особине ваљанога катихизиса, него својим особинама надмаша све досадање катихизисе у нашој, а може се упоредити са свима најбољпма катихизисима у којој страној н. пр. у румунској катихетичкој литератури. 1Нто му пак, поред тога, највише вриједност диже, то је онај лијепи дјечји језик, којим су му узвишене и дјеци тешко схватљиве мнсли заодјевене; онај разумљиви начин излагања, тумачење нојединих израза и богословских термина (н. пр. Месија =- Христос - помизаник и др.) као и кратко извођење моралних