Источник

Отр 468

ИСТОЧШК

Бр. 19.

мона; а осим тога он еа својом садржином потпуно оправдава у јеврејској библији свједочанство, да заиста он припада Соломону, као писцу, који га је написао приликом, кад се је дозидао храм јерусалимски. Дал.е, у јеврејској библији стоји и над 71-вим псалмом име Соломоново. Али овај псалам према његовој садржини и према ријечима, које долазе иза овог псалма : „шкончдшдја п-бгни ДлкГдл јмнд ", а по доказу и свједочанству БХХ це тумача, овај псалом боље и праведније је иризнати за молитву, коју је написао Давид о Соломону, кад се зацарио Соломон, и кад му је предао у руке власт и управу. Ово је јасно описано у Ш. кн>. цар. гл. I., 32—42. V. У тексту славенске библије, као и јеврејске, налази се написано име „Смншкт! К ојшкш ^" над једанаест псалама, што значи, да ових једанаест псалама треба приписати њима. као писцима њиховим. Ти су псалми: 41, 42, — 48, 83, 84 86, и 87. Али, осим ових једанаеет треба још Синовима Корејевим додати и приписати и ако није над њим написано њихово име, и пеалам 42 ги; јер по садржини, учењу и излагању истог псалма, потпуно је сличан са 41-вим псалмом, а изгледа, као да је он наставак 41-вог псалма, јер свеза једнога са другим потребна је. Ова породица Корејана од унука Каатова врло добро нам је позната из Мојсијевих свештено-историчких књига, а особито из књиге Бројева: „И гллгблл Корж гмн-к \н>ллул син л К иитј !" . . . (Бројеви гл. 16). — " VI. Најпослије у славенској библији над 49-тим, као и над 72—83-ћега пеалма, па и у јеврејској и грчкој библији превода БХХ-це, налази се написано име Лсафа, што значи, да је ове псалме написао исти Асаф. Но, пошто нам неки од ових пеалама износе у своме садржају касније догађаје из историје јеврејскога народа, то се свих 12 горе споменутих псалама не могу припиеати само овоме Асафу, него је морало бити још Асафа, који су писали богом надахнуте псалме. Име Левита Асафа познато нам је из П. књиге. Паралипоменона (ХХЈХ. 30). Овај Асаф — гледалац, пророк — син Варахин, сувременик Давпдов, бијаше началник трију хорова, које је Давид приликом преношења, ковчега завјета у Сионску „Скинију" завео (I. Парал. гл. 15, 17—19; гл. 16; 4—6 и 37) и од тога доба познат нам је као учитељ музике и пјевања пред ковчегом завјета на (Јиону, Асафови пак псалми. као богом надахнутог писца, тако су били уважени, да су се при богослужењу упоредо са Давидовима пјевали и читали: ^Покм^ же 6з(к'['ж цдрк, н кн. азн Л[кггшл1'к, дл кој^-кллат ^ Гдд мокнм Д,1к'Гдоки.ин, н Дгифл ПрОјШКд" (П. Парал. ГЛ. 29, 30). — Касније пак кад ]е Давид поставио Левитске и свештеничке чреде, трију началнпка хорова : Асафа, Емана и Етама, који се у сз. Писму назива и „Идитум (Је<1и1ћип — ЈеДШшп)", у потометву њихову, дужности учитеља пјеваша и музике биле су нашљедне. Од то доба, као и у свим епохама свештене историје, знаменити род потомака Асафових — пјевача — па чак и послије повратка из ропства вавилонскога постојао је: „СЗ сншк-ћ Лсдфокм ^-т, поицжд-г нддк д^.јо/н-к до.и У Б ож Г а" (Неем. XI, 22.). — Послије свега овог досад изложеног по тексту славенске библије, може се истом имену приписати и псалам 54-ти, и ако у оргиналу јеврејске библнје, као и у преводу БХХ-це над овим псалмом стоји написано име Давидово. Из свега досад реченога о писцима Псалтира, или псалама можемо извести и закључити, а према јеврејском тексту Псалтпра, који је пред нами, можемо се и освједочити, да 100 псалама имају тачан натпис, па према томе можемо им и писце одредити и то: Давидових 73, Мојсијев 1, Еманов 1, Етамов 1, Соломо-