Источник

Стр. 526

Бр. 22.

пернаумској зборници није добила посебног мјеста у јеван^еоском приповиједању Матејевом, већ је ушла само као саставни дио у причање о сличном, но знаменитијем догађају; очевидно је дакле, да слијевање двију прича у једну није без плана, као што мисли Мајер, тер пажљиво проучавање показује разумно и смишљено дјело. 1 ) Укратко ћемо одговорити и на друге нападаје негативне критике против јеван^еоског казивања о чуду у предјелу гадаринском, који тврде, да се може сумњати у његову историјску доставјерност. а) Д. Штраус 2 ) указује на противрјечје међу јеванђелистама у погледу ријечи бијеснога, с којима се он обратио Господу. У њиховим ријечима, како нам их даје Матеј, не чује се нигата друго ван ужас и противљење (и се возоиистд глаго/иои1,е: что нллп\ и Тев-к, 1 ис 8 се, Омме ЕожТи; пришм г к вси ск<ии) преждс врелти < и 8 чнти наск. УШ. 29), а међутим по јев. Марку сам се бијесни обраћа Господу (оузр^в-к же 1ис8са издалечл, ТЈче и поклониса V. 6) и, по сн. Луци, са молбом припада Му (оузр^ккт* же Гнсбсд и возопив 'к, припаде кт* н«л»8 и гласолп* велпкипк реч« — : VIII, 28). Није тешко видјети, да је овдје противрје^е— сасвим привидно, а оно се тумачи већ и веурачунивошћу самога бијеснога, о којој смо већ говорили, јер се он и с молбом приближава Господу и уједно Га заклиње, да га не мучи: та неконзеквенција његова је пошљедица ужаснога, ненормалног његовог душевног стања. У том би се смислу могло тврдити и да јеванЗ^елисте не противрјече само један другом, већ и сваки сам себи. б) Бруно Бауеру је чудновато, што бијесови не испуњују одмах заповиједи Господње, да изи^у из човјека и што се још дрзају, да Га заклињу именом Божјим, да их не мучи. Но сјем тога, што ни Господ није тражио, да се с мјеста испуни Његова заповијед (то се бар не може извести из јеванђеоскога причања) и што је сам Господ можда хтио, да чудо учини са неком поступношћу — у том се може видјети и одлично својство прве појаве Господње у свијету : што Он, ио пророчанству, није пукнуте трске преломио нити угасио лана, који ') Ов. Јован Златоуоти рјешава то читање на овај начин: у томе, што Лука. (и Марко) спомиње о једном бијесном, а Матеј о двојици, нема међу њима протурјечја . . . Мени се чини, да Лука спомиње онога, „који је био гори" (Иж( ко 0тц,1 идииго 1оиннл З /Мто &тиго. ни №лнгмн(ти /Т1 лт 0!/ Л Изд. 2. Москва 1843. ч. I. стр. 578). Тако и бл. Августин. Годет се држи настрриог мишљења, да је могло бити и два бијеона, али да је исцјељен еамо један (Сотт. 2и (1. Еу. 3. 1<исаб, стр. 215). То значи довести у склад јеванђелисте, а бити у нескладу с њима. Штраус и Де Вете сматрају доставјервијим Матејево причање, а Вајсе — Марково и Лучино ; при томе Штраус мисли, да су Марко и Лука хтјели да увећају утисак необичног тога дјела на тај начин, што кажу, да се цио легион духова уселио у једног човјека, а Вајсе тај исти разлог налази у тој околности, што су код Матеја два бијесна (Меуег, Кп1.-Ехе§е1. НагкЉ. стр. 229). 2 ) УМ. I. ЕћгагД. АЛ^звенасћаШ. Кг14. <1ег еуап§\ 6евс1псћ1е, стр. 397.