Источник

Стр. 628

ИСТОЧНИК

Вр. 22.

да се то чувало предањем 1 ). Но у самој ствари то питање не заслужује никакве пажње, јер с једне стране је очевидно, да јеванђелиста навађа број угинулих животиња само од прилике (около двије тисуће), што је могао учинити и сваки други очевидац тога догађаја, н. пр. који апостол, а с друге стране тај су број могли истаћи лако становници тога града, који се одмах згрнули на то мјесто. е) Павлус и Штраус умују, да су демони лудо поступили, кад су одмах свој нови стан и разрушили 2 ). Влаж. Теофилакт и Јевтимије Зигавин претпостављају, да су демони усмртили свиње, да би Гадаринце распалили, да не приме Спаситеља и да не вјерују у Њега а то су и постигли 3 ). С правом примјећује још један тумач, да зла воља не воли расуђивати, какве ће зле пошљедице истјећи из њезина ријешења, — као што н. пр. и људи ускоравају себп смрт пороцима и страстима, а при том нијесу у стању, да се отргну од њих 4 ). По другом његовом тумачењу свињи се устремили у море против воље демона, који, утјеравши их у папички страх, не могаху их више задржати у његовом дивљем јурењу. Ово тумачење није срећне руке. Морамо имати у виду, да злим дусима није ншита бруго ни осшало, него да иотоие свиње. Јер, ма да су и добили од Господа дозволу ? да уђу у њих, ипак нијесу добили дозволе, да остану у том крају и да не пду у бездну. Дакле кад су ушли у свиње, морали су им моментано нанијети највеће зло, да би се с њима и сами устремили у бездну; обитавати у „новом стану" демони нијесу ни могли. ж) Најпослије Гфререру се чини, да је Господ поступио против Свог обичаја, кад је оставио исцјељенога међу Гадаринцима као проповједника, јер је у другим случајевима Сам пријетио исцјељенима, да не разглашавају, што се с њима догодило 5 ). Но у ствари није било нити је могло бити таквих „обичаја" : Господ је по Своме нахођењу поступао овако или онако, како су прилике захтијевале. Он је пријетио проповиједати о Себи и Својима чудесима у Јудеји, гдје су покугаавали, да Га зацаре, — но није било разлога забрањивати такву проповијед у предјелу гадаринском, гдје она није могла произвести, осим користи људима, ничег другог. д) Покушаји, да се триродним иутем објисни чудо у предјелу гадаринском, тичу се највише пошљедњег његовог момента, т. ј. про1 ) Со<М. Сотш. ги (1.. Е\ т апл'. (Ј. Еисаз, сгр. 215. 2 ) I. Ећгап!, ЛУЈзвепзећаЛ!. КгШк А, еуап^ 6е8ећ1сћ1е, стр. 401., Меуег, Кп1.-ехе§. Сошшеп4., стр. 231. •') Тако и 01зћаи8еп, ВЉНзсћег Сотгаеп1аг, стр. 301 . *) I. Ећгагс!, (ЛУивепвсћаШ. КгШк, стр. 401.). б ) I. ЕћгагД, (\У188еп8сћаМ. КгНлк, стр. 398.).