Источник

Бр. 23.

ИСТОЧНИК

Стр. 559

свијету, него поглавито и прије свега у нашој унутрашњости, у души нагаој, о чему говори и св. писмо: дјела њихова иду за њима (Апок. XIV. 13). Силе и моћи на службу којих ми себе посветисмо, ударају на нас печата свога" 1 ). Све нам ово потврђује ту истину, да је за свако добро дјело нуждан и потребан расположај душе наше, неприсилна готовост воље наше. „Добро расположење већ је само по себп врлина. Ннје онај без гњева, који не брани увријеђенога, ко онај, који у срцу своме злобе не гаји. Не ужива части и уважења онај, који се клања и непрестано говори: молим, но онај, који умије и зна да његује врлине ове у срцу своме" 2 ). „Срце је извор, корјен свима радњама нашим. Чега у срцу нема, тога фактично и нема. Вјера није вјера, љубав није љубав, ако их срце не гаји, но лицемјерство и притворност. Смирености нема, ако га у срцу нема; пријатељевање није то, ако се само спољашње исказује, а у срцу му мјеста није" 3 ). Од расположаја душе човјечије зависи и сврха и цијељ радњи, а од цијељи опет — фактична вриједност или илузорност исте. Јер „од сврхе добијају радње наше особину своју и т. д. Са сврхом добром бивају добра, а са злом бивају зла. Добра сврха у дабром дјелу исто узвишава и украшава, а зла сврха у злом дјелу чини га ружним, неморалним" 4 ). У дан судни неће толико поступци, колико сам састав срца послужити главним основом подјели људч на „и>десн8к> и ијш В кчо ." Тада €е бити два на једноме одру, један Ке се узети, а други 11е се оставити. Двије %е мљети заједно, једна Ие се узети, а друга Ле се оставити. Два Ие бити на њиви, један Ле се узети, а други Ие се оставити (Лк. XVII. 34—36). При заједничком животу показују нам се велике унутрашње разлике међу људима, јер „они, који живе заједно са богоугодним људима, а сопственога срца свога не исправљају, не користе сами себи ништа, ако само по спољашности живе слично шима" 5 ). 4. Ономе, што је горе речено о заповиједима негативним, ваља додати, да и испуњавање позитивних налога и прописа нравственог закона без доброг расноложаја срца има мало вриједности и значења. Нпр. закон налаже, да поштујемо родитеље, но он нам ие даје, нити му је могуће дати све форме, у којима се исказује то синовско по-

*) МартенсенЂ. „Хрис. учеше о нравствености." Т. I. § 25. Перевод ^Б А. Лопухина. Спб. 1890 стр. 98.

2 ) ©еоФангв, еп. „Писвма о Христ. жизни а . Спб. 1880. Стр. '214.

3 ) Тихона Задонскога. Т. IV. § 33.

4 ) „Иисвма о Хр. жизни. Стр. 197.

*) Св. Васил^н Великаго: „Нравст. правила. л В ђ Христ. Чтен, 1823. г. т. X. Стр. 56.