Источник

Бр. 24.

ИСТОЧНИК

Ст^Л 587

моћи ? Осим ако се не догоди нпр. да усред сумње или неког умног нерада е ^једанпут као засија чиста, света и спасоносна мисао да се у узбуњеном или хладно!. т срцу тренутно удоми тишина или разгоре нсбесни пламен љубави према Богу? Није ли ово дјејства анђела, по ријечима пророка Захарије „глдголмфи^-ћ кђ нш-к" ? Како је достојно сажаљења, ако не примјећујемо ову анђелску помоћ! Јер, не примјећујући не примамо је како треба и не корие.тимо се њом; не користећи се остајемо неблагодарни и криви, не спремамо себе за друге сличне посјете и на тај начин шта више удаљујемо од себе наше хранитеље. Изгонимо из душе наше тјелесне жеље и сујете мисли, и тада ће је посјетити бестјелесне силе и повешће нас са собом „ш силм кћ гнл8 и докле најпошље И сам „1лкнтга Гошодћ ЕоГТ! КТ» СТОН^ а%л НЛШ(ГО (пс. Т ј ХХХШ. 8.) Н ГОТКОрИТТ! К1» н(жт. сек-6 окитма" (Јов. XIV. 33.) (Проп. Филарета митроп. москов. т. П". 1874). е) Достојно је иримједбе и шо, што апђео зстовиједајуКи -Јосифу, да дијете које се имало родити од Дјеве, назове Исусом говореЛи: „Тои ко јп/штђ .поди јкоа ш гр-к^-к Нуг" (ст. 21.). И заиста И. Христое јесте наш Снаеитељ од биједа духовних, — од биједа, које се, имајући свој почетак у времену, могу продужавати кроз цијелу вјечноет. Како су страшне, како тешке ове биједе и како су оне разноврсне ; Гријех је помрачио видјело наших срдаца, приједмете за џаш вјечни живот врло потребне или сасвим не видимо или их видимо у полумраку или у преокренутом облику. Ио у И. Христу „мж гокрокицЈд пр(/пУдро!ти и рдз&ид :окрокмни (Ко^ус,. И. 3.)Тои кмстћ нллп> пр^и^дрогтћ ш Богл" (I. Кор. 1., 30.). Ако не будемо Тл<едалн на њега срцима нашим, ако ве будемо од њега искали свјетлости, ако његовим учевем не будемо просвјећавали душе наше, ако не мислимо у његовом закону поучавати се дан и ноћ : к-брж-к Бог-к — другога просвјетитеља душа, друге свјетлости божје за нас нема и не може бити. Гријех као нарушење вјечнога закона божјега подвргава нас вјечној осуди. Једно среетво имамо за пзмирење с Богом, а то је име Онога, о коме благовјејствује сада арханћео Дјеви: „Тои шлктг лвдн гкоа ш гр-бд-ћ имт>. — С! Н гнјц ^ еож Т н , кз !/ илаи гр-^н /и'Грл" (Јов I. 29.). Никакви наши подвпзи неће нас спасти од вјечне осуде без топле, пламене вјере у Спаситеља свијета. ..Аци ео злконо.иг прлкдл оуко ХрН(ТО[Ђ т8н! 0ул>р[ (Гал. И. 21.). ЕоП> КО ХрТЈТ-б /ЧТр-п НрН,ИИр„\А !!Е-6, НЕ КЛТ&НАА НЛ /ИТ, [огр-бшЕнТи ндши^-к" (П. Кор. V. 19 ). „Драги Исусе! Ти си једпни промислитељ наш, Ти једини спаситељ. Колико ме поражаваш свакога минута: но ја живим надом на драгога Исуса. Оптерећен сам неправдама и безжоњима: но ја-ћу, дошавши себиићи оцу с правдом сина божјега, а она је потпуно довољна за оно, што помаже увјек и за очишћење свију гријехова. („Слова, бесбд и рћч". Филарета, аепиекопа черниговск. и н>ћжин. изд. Ш. 1883. год. стр. 236. и 237.). ж) Најпогиље обраЛа на се пажњу и он послушност ономе, што је анђео рекао, коју је показао праведни обручник Јосиф. Добитии од апђела нало^ да у своју ку%у узме Дјеву Марију, он је узима и кад је она родила сина, по заиовијесгпи анђелској наденуо му је име Исус (24. и 25. ст.). Овим чоступком учи нас Јосиф врлини иослушности. Многи мисле, да је послушност врлина мале важноети и да није потребна за спасење човјека. Но ово је неправилно Поелушност је неопходна, не само за достижење спасења, него шта више и за срећу у овом животу. Узнееимо мисао нашу на небо и посмотримо, шта је тамо било, када сви ев. дуси ни о чем другом не помишљаху, осим о покорном и послушном служењу Саздатељу своме и владици. Тамо је сијала тишина, тамо је царевао мир, тамо се виђела слава и радост и божанско блаженство. Но гле и тамо се јавила побуна. А какав је био