Источник

Бр. 24.

Стр. 577

њима обраћамо Богу, бједа ваша вазда се ублажава. Оно што исповиједиш Богу из душе, то ти неће више теретити душу (Псал. 31. 5) Бог-Слово на наше срдачне ријечи вазда се одзива благодаћу Својом у срцима нашим. „ Али, ах! Загпто да ја увијек тугујем и тугујем ? Зашто тако често и тако много да тугујем? Умирићу се са,да, кад се Богу обраћам, но послије тога биће опет то исто, и ја ћу опет туговати. ГПта да се ради?" Одгони од себе садашњу своју биједу, а о будућој не брини се; о њој ћеш размиш.љати кад дође, само ако дође. Да, сад кад ти је тешко, обратн се Богу, и ако се умириш буди са тим задовољан. А послије, ако те опет спопане биједа, ти се поново обрати Богу. Јеси ли радостан и јели ти лако на души? — Буди весео и захвалан Богу Је ли ти тешко и је ли ти душа жалосна? — Одмах Богу. „И да ли тако морам цијелога живота?" — Да, кроз читав живот и тако живећи, ти ћеш се напошљетку прившснути и обраћати се увијек Богу, у Богу налазити свагда мира и тако многим биједама ући ћеш у царство Божје, гдје се нећеш више жалостити # него се вазда радовати у Богу, вјечно, непрекидно радовати се. Ето зашто треба да се патиш да би ушао у царство Божје, гдје живе и гдје се веселе само они, који се привикавају биједама у овом животу, да налазе радости и мира у Богу. „Ах, биједе моје нијесу због гријехова, него од гријехова; грјешне су биједе моје; страдам због неудаћа, због потреба и због земаљских захтјева; страдам због сујетних, свјетских, животних ствари; страдам кадгод и због незадовољења пустих ниских жеља." Ни то није ништа. Ма од чега твоја жалост долазила, све је то за тебе добро и спасоносно, ако се ти само при невољи својој обратиш Богу, ако свој јад откријеш Спаситељу са молбом, да би је он својом благодаћу уништио у теби. Знај, да бједа сама не спасава човјека, него га она наводи на пут спасења. Много би горе било за те, ако не би никаквих биједа искусио у животу; тада би ти лако могао заборавити на Бога и тако саћи са пута који води у царство Божје. Због тога је и тешко ући богатима у царство небесно; они немају великих невоља, свагда живе задовољно; да се Богу обрате немају прилике, јер им све иде добро. Не, ти несмијеш непрестано жалостан бити, него мораш Бога хвалити, што Он пушта на те ма какове биједе, при којима се ти сјећаш ЈБега; то значи да он тебе није заборавио, нити удаљио од своје благодати. него ће те увести у царство Своје небесно. Рекао јс неки од отаца другоме, да је, кад је био у Александрцји, дошао једанпут у цркву да се помолп и видио