Источник

Стр. 580

ИСТОЧНИК

Вр. 24.

се пак роди Исус прозвани Христос". Јосиф није био отац Исусов по тијелу (плоти) него је био само обручен с пресв. Дјевом Маријом. Зато јеванђелист и односи рођење Исусово само на Марију : „нз нја же родисА 1нс8г-ћ". Овај пошљедњи израз чини увод за даљу повијест јеванђелистову о натприродном рођењу И. ХристаСт. 17. „Вг&^-К родшкт. Ш Дкрд /1Л1(1 ДО рОДОК! ЧЕТК1рЖЛД![АТ[ : Н Ш ДлК'Гд Л ДО Прк[/1 (Н1А КЛкГмШНГКЛГО рОДОКЕ ЧЈТМреНД ДКАТ! И Ш Пр[(МЖ|А КЛКГЛШНЈКЛРО до Хрнтл родок; Ч!ТМрЖЛД( 1АТ1. Опћа подјела родослова на три одјељења има у својој основи три врло важна перијода у животу јеврејског народа. Тако прво одјељење од Аврама до Давида обухвата почетак стварања (образовања) јевреј. народа и времена теокрације до оснивања царске власти и јављања цара родооснивача Месијиног. У ово је вријеме народ био под управом патријараха или пророка. Други дио обухвата времена царева од губитка народне самосталности с наступањем вавилонскога ропства. Најпослије, трећи •—■ обухвата вријеме обновљења самосталности под управом првосвештеника до појаве самога Месије. По пророчанствима Месија је морао бити и цророк и цар и првосвештеник. На тај начин су три споменута одјељења, која су претходила појави Нзеговој, била као пророштво о њему. (0 дк ^ ћ гжгллопну-к I. Хрштд" Нроф. ЕОГОМОК [к (1ГО, „Прлк. С ок !['4 дннк ' к '' 1880. год. ч. i. стр. 26.). Ст. 18. јД м У ск Х јштоко рождктко [н[ј( к ^ : шкр ^чжн^и ко кнкшн /илт^рн его /ИлрТм 1ш(НфоКИ, прскдг ДЛЖ! НЕ (НИТНСА ИМА ШКр-ктКА НЛ|8ц1И КО Чр«^ ш ДУул (КАТИ. Иремда јеванђелист Матеј почиње своју повијест риЈечима: Хрктоко рождктко (нц! к^ — (оот«)5 7ј7), т. ј. догодило се овако пли на овај начин, ипак се он не дотиче свију прошлих догађаја него се ограничава само на један, да се наиме И. Христос родио од Марије без мужа. Ову мисао он и сада у овом стиху исказује прије свега ријечима: „шкрвчжн^и ко кмкши .илтрри егш /ПдрТн шкр^т^м, и/и&цш ко чр(к^ ш Д8х , 1 ( катл ." — Обручење се обављало у присуству свједока — и завршивало се свечаном заклетвом (Прич. ХГ. 17.; Малах XI. 14.). Но обручена је остајала у кући својих родитеља све до саме свадбе. Израз „ житша" —» аоугХ-б-гГу — састати се, скупити се на једно мјесто, жнвити заједно, — ноказује не голико на брачни живот, него на живот домаћи или боље заједнички живот под једним кровом, Зато г) <јОУеХд-е1у абтоо^ — — пр^жд! длж( н( (нити(а нлм — срџски треба превести овако: „пре него што су почели заједно живити." Значи, свц су примјетили да је она носећа, но прије свију, разумије се, примјетио је ово Јосиф, као што се то управо види и из шљедећега стиха. Чему као добар прелаз слтжи израз „шкр^ткл". 1 Ст. 19. ЈДшшф -к Ж( /ИУ ж - К ||рЛК(Д[1ГК (ии и ш ^ат.л ШКЛНЧНТН. КО^ОТ^ у -ЛН пУ (ТИТИ и. 1 Чини нам се, да би се мисао св. јеванђелиста, која се завршује у ов\јм стиху, дала вјерније изразити овако : „А Јосиф муж њен, будући кротак и не желеђи је предати руглу, намјерио је непримјетно је отпустити". Адјектив „онсамс" у појму о два равна дијела значи не само: „праведан, справедљив'' него и увје^ „подједнак, миран, тих". (ЧтенТе греч. текста св. евангелТл проф. Некрасова стр. 9).\ У души Јосифовој, по изразу црквене пјесме, настала је тада „кУрл но.имшл(нТи [ У . ј1нит(,1кк11|д " к " (пјесма акатиста). Бура ова била је тим мучнија, што је он боље познавао живот своје заручнице; што је рађе потврдио својим пристанком од ње дат објет свагдашњега дјевојаштва; што јој је рађе повјеровао сзим својим рцем, које је љубило. „Без сумње је — пише један од руских архипастира —