Источник

— 40 —

V. 0 исповиједи. (Ексхорта). Драги ученици! Узео сам у руке овај св. крст, да вас оснажим њпм, да вам у име св. наше Цркве помогнем, да чисти можете стуиити пред св. тајну Господњу. Ми смо се истина спремили по пропису црквеном постом за сутрашњу светињу, али — је ли довољан сам посг, да нас сједини са пречистим тијелом и крвљу Спаситељевом? Није ли који од вас можда тек само онако из обичаја, или што вам то школски закони заповиједају, отпостио неколико дана п не размишљајући, како је важан, колико је можда и судбоносан онај догађај у човјечјем животу, којем ви на сусрет идете? Па најпослије и да сте сви отпостили сасвим онако, како то Црква тражи од хришћанина: драговољно, срдачно и промишљено,још нам ваља једанпут пред св. крстом Господњим завирити у душу своју, да се увјеримо, није ли се можда ма којим начином увукло у њу што, што се не слаже с вољом Вожјом. Ваља нам још једанпут умом прибрати све своје гријехове, што смо их икад учинили, па скрушена срца помислити, да имамо још и таквих, којих се не сјекамо, које нијесмо свјесно ни с вољом учинили и за све то се покајати и измолити од Бога опроштаја. Савјест сваком од нас говори, да треба да будемо поштени, честити. Но и ако тај глас Божји у човјеку доста јасно говори, при свем том је човјек слаб створ, па не може увијек да му се одзове, већ чак и зстовијест преступљује, која га још јаче од савјести упућује на добро. Нико није бгз гријеха. до једини Бог, а ио седам иута иада и ираведник (Приче 24, 16). Дакле и они људи, који се могу назвати праведницима, који се вјеџбањем у врлини већ доста у њој утврдили, не могу потпуно савладати себе, не могу се потпуно отрћи од гријеха, — а шта так да кажемо за себе, који се не можемо ни назвати праведницима! Ако би који од нас и помислио, да се смије назвати праведником, нека зна, да је и та помисао грјешна, јер није истина. Само Бог може одредити, ко је праведник, а ми — ми можемо само са Псалмопијевцом рећи: У безакоњу сам зачеш и у гријеху ме роди мати моја (Пс. 50, 7). По учењу наше св. Цркве прародитељски је гријех све нас окужио, јер сви у наслијеђе од својих родитеља добијамо грјешну природу, коју су наши праоци гријехом повриједили. Од тога смо се гријеха истина ми хришћани очистили у св. крштењу. Али и послије