Источник

— 42 —

Све би то било немогуће, кад му се не би дала ирилика, да завири у душу човјечју. Неће свештеник да завири у твоју душу и да чује твоје гријехе из злурадости или љубопитства, већ из пријеке потребе. Зато је стид у исповиједи заиста лажан стид, јер онемогућава човјеку поправку, као што често људи тјелесно страдају због исто тако лажног стида, што се стиде лијечнику повјерити болест своју. Код протестаната је то друкчпје. Они сматрају, да је довољно, ако се човјек сам без исповнјести покаје. Али то није довољно. Кад дијете скриви што, родитељ му тражи признање, да је скривио и у томе тек види његово кајање. Тако и Црква захтијева од хришћанина, да искаже свој гријех, јер тек онда, кад човјек напусги онај лажни стид, који га задржава, да не открије свештенику свога гријеха, тек тада види она у њему снажну вољу и искрену намјеру, да заиста хоће да раскрсти с гријехом. Још је у дохришћанском свијету било великих умова, који су схваћали замашај исповијести. Навешћу вам само свима вама познатог Цицерона, тога великана међу умовима старог свијета. Он се у многом својим размишљањем доста приближио хришћанском становишту, па изме^у осталога и о исповијести говори тако правилно, да вриједи запамтити те његове ријечи. Он овако вели: 5И еггапН теЛгста сопЈе$$го (А<1 Ос(ау.), т. ј. оном који гријеши, нека лијек буде — исповијест. Красне ријечи, као да их је изговорио какав хришћански, а не језичнички мудрац! Још вам имам напоменути, да ваша свесрдна исповијед, па ма она садржала и, најтеже гријехе, неће ни уколико утјецати на ваш одношај према мени, као вашем учитељу. Оно што ви мени рекнете у исповиједи, неће ни најмање утјецати на ваше владање, јер то је света тајна, коју осим Бога и мене нико не смије знати. Шта више ваша свесрдна исповијед ми је свједок ваше доброте, јер у том видим вашу добру намјеру, да хоћете да се поправите. ЈПрећутите ли гријех свој, гријешите двоструко, јер уз гријехе своје још и ову св. тајну омаловажавате. Немојте мислити, да се она формула, којом ја вама у име Божје опраштам гријехове, односи и на оне, које не исповједите. Упамтите добро ово црквено правило: Пази, човјечв, да иошто си дошао ио духовну љекарију, не отидеш ишпс неисг^ијељен (Требник, Чин покајања)! Ако ко од вас још није успио, да досад прибере гријехе своје и да се срдачно покаје, још пма прилике пред овим св. крстом, да накнади што је пропустио. У овој св. тајни сам Христос прпма од вас кајање ваше и исповијест вашу, Он ће вам сам помоћи и опростити. Бог вам је свједок, с каквим срцем приступате светој Његовој тајни.