Источник

— 45 —

овдје ондје и катаетрофа претрпјети, ипак је религиозна мисао дубоко усађена у људској души и човјек на сваком кораку показује, да не може бити без религије. Те нам трзавице баш и кажу, да је вјера тако снажна у човјеку, да он не жали за тај свој идеал положити ни најдр&гоцјеније своје благо, свој живот. Стари народи неимајући праве религије стварали су себи самн богове, само да задовоље својој јакој религиозној тежњи. А ми данас одмакосмо испред њих. Ми добисмо праву, Вогом откривену, религију; ми дођосмо без велика труда свога до оног блага, за којим су милијоии људи прије нас чезнули. Но и ако ми одмакосмо, и ако добисмо то драгоцјено благо, много се пута нађе и међу нама хришћаннма људи, који су нерадо у нашем друштву. Чућете више пута: „та шта ће ми вјера ; она се данас преживјела, даиас ти мени дај што реалније!" Шта можемо на то одговорити? И је ли потребно одговарати таквим људима, који силом хоће да утјерају у лаж толике хиљаде година, које нам на уста своје историје свједоче, да је баш вјера била од вајкада „реална" за човјечанство? Такви људи, који не требају вјере, ишчезавају према оној огромној маси, која не може живјети без вјере. А да и у тој огромној маси има врло велик број паметних људи, — ако не паметнијих, а оно бар исто тако паметних, кдо што су они, који вјеру одбацују, -—- није потребно доказивати. Но многе хришћане разједа сумња. У многих је вјера због те сумње и због предубје^ења слаба. Натанаило рече: Зар из Назарета, у ком се ниједан пророк није родио, него се у њему ра^але само буне и смутње, да се јави Месија, који треба да се у Витлејему роди? Зар Месија да је „син Јосифов"? Син дрводеље, заиатлије зар да буде тај велики реформатор, који треба да препороди народ изабрани?! А многп хришћанин каже: Не видим сада ни Христа ни његових чудеса, зато, признајем — вјера ми је слаба! Кад би ми се све то доказало природним путем; кад би се све то могло довести у склад са видљивим појавама и природним силама, не би било сумње!.... А како оно рече Филип Натанаилу? — ^До^и и види /"' И Натанаило дође и увјери се! Од скептика Натанаила постаде реван апостол! Тако и Јеванђеље довикује хришћанину, који сумња: До|ји и види! Исиитај и види (Јов. 7, 52), па ће сумње нестати! А и Христос сам сваком вели: Хајде за Мном ! (Јов. 1, 43). Је ли могуће и замислити, да Христос неће моћи задовољити оне, које Себи зове? Та кад им је рекао, да ће видјвти нвбо отворвпо и анђеле Ђожје гдје узлазе и силазе на Сина човјвчјега (Јов. 1, 51), да ће видјвти славу Божју (Јов. 11, 40),