Источник

_ 46 —

— зацијело је тај народ тражио, да то види! И видао је! Видио је. да се иебо отворило пред чудесима Сина Вожјега, да је небо послало на зеагл.у онако узвишену науку, па се тадањи свијет и увјерио о божанству Христову. Или зар би апостоли Христовн скоро сви до једног мученички помрли, да их је Христос варао? Зар би толике хиљаде хришћана онако у смрт ишле, да нијесу биле увјерене, да заиста иду Христу? Зар би толике хиљаде прелазиле биле одмах у прво доба хришћанства у нашу вјеру. да је остао иза Христа утисак, да је Он варао Својв ученике? Ето нам свједоџбе, да су први хришћани заиста билп увјерени у Христово божанство! Но нама данас треба, кажу, доказати то божанство. А поврх тога догмати су хришћански неразумљнви, непојмљиви.. .. Добро! Догмати су неразумљнви, али не сви. А могу ли бити свп разумљиви ? Зар религија да се пе прима више вјером, но разумом? Је ли могуће пзбацити из вјере снаку тајанственост ? Би ли то била вјера? И зар све да човјек може појмити својим разумом? Зар нема ствари, које надмашују његово схваћање, па нх опет признајемо, а зар да тога вјери ие може бити? — Па и ако је неразумљиво што шта, можеш ли рећи, да није тако? — Не можеш, већ само да не можеш разумјети! А хоћети ли зато те догмате одбацити? Ако се осјећаш снажнији разумом, него једаи Паскал, велнки научењак, иа уз то реван хришћанни — можеш, али не дај Воже да усхтијеш, јер узми па ум, да је та вјера загријевала толике нам претке, да су толики велики мислиоци величали Христа. Срце нам наше говори, да су ти догмати занста истпнити. Или зар се ти нећеш прије сложити с мишљу, да тобом управља премудри Промисао Божји, него с оном, да си остављен на вољу слијепом случају ? Срце ти говори, да се Бог брине за тебе, па тако твоје срце оправдава ето домат! (Ср. Ј. В. Толмач. Собес-Јвд. Богосл. I. стр. 157). Приступи Јеванђељу, па ћеш упознати Христа. Некад су грчкоримски научењаци узималн у руке св. Писмо, да исмију Хрнста, а оставл^али су га из руку као хришћани, — обратили се. Кад се човјек упозна са Христом и РБеговом науком, он се и нехотице узвишава, па не може да прогласи науку Христову измишљотином људском. Христа истина нема међу нама, не видимо 1Бегових чудеса, алн нам је остао од ГВега трајан сномеп, по коме тачно можемо познаги п ко је Он бно. Тај је спомен наука ЈБегова, која је не само народ привукла себи, већ задивила и највеће научењаке. Равне науке Христовој у свијету није било. Из ГБегове се науке потпуно можемо увјерити