Источник

Стр. 58

источник

Бр. 4-

другом, митрополитом Серафимом. Свака ријеч бесједникова теклг је од срца к срцу слушалаца остављајући тамо дубок утисак. По свршетку бесједе К>. Високопр. си^е са солеје, приступи Покојнику и очита над њим опроштајну молитву, Призор овај бјеше за све присутне врло ганутљив. Након тога узеше свештеници тијело покојника на руке, обнесу га најприје око цркве, и донесу кроз Суходолину до главне чаршије а овдје га положише на четверопреаша кола мртвачка и спровод се крене и доЗ^е у најбољем реду до жељезничке станице. По распореду што га је прир здила и издала конзисторија спровод је ишао овим редом : Напријед је ношен велики крст са црквеним литијама; за њим ишле су ученице по реду и то: српске женске основне школе, државне женске основне школе и више државее дјекојачке школе, а за овима ученици и то: срп. прав. оси. школе, државне осн. школе, занатлијске и трговачке државне школе и ученици велике државне гимпазије. За ученицииа в. гимназије игоао је ђачкп вбор срп. осн. школе, за хором ношени су чираци и рипиде, за овима ишло је свештенстко са Њ. Висвкопр. г. Митрополитом, па онда лијес са Покојниковим тпјелом, родбина, представници разних власти и корпорација и многобројаи народ у тако дугој поворци, да му се једва крај могао догледати. На жељезничкој станпци учињен је мали помен, послије кога је бјелопољски парох, часни г. Стефан ТПиниковић. држао испред парохијеког свештенства епархије херцеговачке опроштајни говор, у ком је благодарно истакао врлине покојникове, за тим је оцртао у кратко његов живот и заслуге, његов рад и прегвуће у корист цркве школе и просвјете народне. Изнио је признања, награде и одликовања, која је покојник получио за живота свога са највишега мјеста, и која су га узвисила изиад обичних људи н уврстила у ред ирвих, најзаслужнијих синова домовине наше. Тачно у 2 1 / 2 сата послије подне кренуо се жељезнички воз са станице ка Житочислићу препуњен учеснпцима погреба. Многи, који немадоше мјеста у жељезници, жалили су, што Покојника и до маиастира не могоше испратити. На станици житомислићкој придружило се спроводу много сељака из манастирске околине. И ту над Покојииком учињен мали помеп, а свештеници га и опет узеше на руке, и донесоше Га у манастир. У манастирској цркви је одржан мали помен над Покојчиком, нза кога је управитељ манастира преподобни јеромонах Хрисгифор Милутиновић, изговорио кратку, али језгровиту бесједу, истакиувши