Источник

Стр. 50

II С Т 0 411 II К

Бр.

годипи плодотпорне архнјерејске службе своје. Тугу и жалост, која у црно завц херцеговачко-захумску Митрополију осјећа и дијели читава српско-православиа црква и народ српски у земљама овијем. Српско-православни народ у епархији његовој напосе нзгубио је у њему доброга д) ховнога архипастира и оца свога, који се за свега живота свога само о добру н напретку његову старао; свећенство шегово губи милостпва и блага Старјешииу и поглавара свога, који је и дању и поћу лебдио пад срећом и добром његовим; православље губи свога великог и истинског поборпика, ревног проповједника јеван^еоске нстиие, а школа српска и друге установе културне велпкога добрптвора свога. Слабачко је перо наше, да достојио изпесе и оцрта све врлине, к.>је у пуној мјери красшне благоупок(јеног Архипастира Серафима — врлгше, које служаху на корист вјерпима његове уцвнјељене епархије, а на славу чнгаве нам овопредјелпе црг-све. Не упуштамо се у то, да ма у кратко оцјоњујемо рад његов епископски. То ће достојно учинитн моћи само неумитпа историја, којој и припада благоупокојени Митрополит Ссрафим са читавим животом и радом својим. Али са чистом савјестп можемо и смијемо рећи, да је благоупокојенп по својкј племепитој душн п иеобичио благом срцу само добро желио и чинио; цркву и народ свиј истински н жарко љубио; у душу свакога Србина, духовнога спна свога, уливао л^убав и оданосг према светињама рода и народа свога; одгајао у духу поданичке вјерности и цослушиости према узвишеном Земље Госгшдару ц властима његовим многобројну духовну дјецу своју; вршио узвишену архппастирску службу своју одано и вјерно, молећи се топло н непрекидпо Вишњему за добро, срећу п напредак свете цркве православне и милога народа свога. Стога нека је души ријетког и честитога Архипастира Серафима на н?бу слава а пепелу његову мир и вјечан међу нама спомен! Влажене успомене Мигрополнт, Серафим ПеровиЛ , родио се у селу Горицп код Требиња, у Херцеговини, 22. јуна 1827. године. Крштено му је име било Сава, а када се посветио монагатву добио је на пострнгу име Серафим. Жељан науке, отиде своме стрицу Партенију, игуману манастира Дужи, те ту