Источник

Стр. 74

И С Т 0 ч н и к

Бр. 5. п 6.

су Га, вели св. Златоусти, не таквим Сином, као Петар, призпавали су Га сином сличпим многима, шта више превасходнијим од многих, неро^ених из суштаства Очина" 1 ). А Петар је у свом исповиједању опредијелио и исказао миеију и природу Спаситељеву, те његово исповиједање сачињава суштиеу хришћаиске вјере и исповпједање њено за сва времена (ср. Мат. 26, 62; Јов 11, 27; 20, 31; 1. Јов. 2, 22 и даље, Филип. 2, 11) 8 ), он је по ријечима св. Исидора Пелуспота, псповједио „сједињење двију природа, које је у Себи пзвршио ради нашег спасења син Божјн" 3 ). Да се такав смисао управо мора давати исповиједању ап, Петра, то се види из оригиналног јеваиђеоског текста. Јеванђелмст пред ријечима п Хр-.атбг и ц'6- употребљава артикл (б) и тијем показује, да Петар замиш.1>а Исуса у једннствепом п ексклузавиом, сгмо Шемуједи >ие својственом одношају према Оцу, — као Сина по природн 4 ). „Петар, говори блаж. Теофилакт, није рекао: Ти сн Хрисгос, Снн (иЕо^) Божјн без члана 6, већ са чланом (б кИ?), т. ј. Син једини и јединственп, Сии не по благодати, већ рођен из природе Очеве 5 ). Бога, Сином Којега Петар назива Исуса, назива он Живим (тоО т. ј. који живи, који дјелује у свијету и спасава људе) за разлику од богова лажних, језичничких, мртвих. ТоО ^бјутое јесте Петру озиака истииитостн Бога, Сином Којега оп исповпједа Христа и том ознаком Га он одликује и разликује од језичничкпх богова 0 ) Олсхаузен међутим тврди, да епптетом тоО Петар пеће да начини разлику између правог Бога и језичничких идола, јер за то да није било никаквог разлога, већ тим хоће он да искнже реалност откривења Божјег у Христу. Одбљесак божанства у Хрнсту бијаше тако силан, да се преко Њега Отац, као 1Бегов источник, први пут открио свијету у Свом Сушгаству. Сва ранија откривења Живога (Бога) бијаху мртва према животпој пуноћи, која се излила у Христовој појави 7 ). Унаточ тој Олсхаузеновој тврдњч морамо примјетити, да се у старозавјетним свећеним књигама епптет тоО ^бто? давао Богу обично зато, да се начини разлика између Њега и лажних језичнпчких богова (Дан. 6, 20 и 26).

') Бес-Јзд. на Еванг. Мате. стр. 417.

2 ) КеИ, Сотгаеп^. и1к Еуап§. МаМ., стр. 349

3 ) Твор. Св. Отцев -Б, Москва, 1859. т. XXXIX, стр 145.

4 ) КеИ, Соштеп!:. пћ. Д. Еуап^. МаИ. стр. 348.

5 ) Толков. на Еванг. Матв. стр. -275.

6 ) Бл. Јероиии: Сошт. т МаП!). Орр. е<1. 1084. Гот. IX. р. 41; Зигабент>: толков. Ев. от1 Мате. стр. 248 ј Михаи.п,: толк. Ев. Лате, стр. 294; Меуег: К!'И. ехе. ТГаис!1». Ј11). с! Еуап$. МаН.

стр. 349.

') ВШ. Соттеп!:. I. стр. 517.