Источник

Бр. 5. и 6.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 81

(1 кор. 12, 11—12). Овђе апостол говори о својим чудесима очевидцима тих чудеса. На тај начин. осим тога што апостол увјерава о истини својих чудеса властитим свједочењем (т. ј. о њима нам не казује неко непознат од доцнијих хрипгћана, него сам чудотворац), он још потврђује њихову доставијерност и лицима, којима говори о својим чудесима и од којих се ие нада, да ће му и најмање протусловити. На велику радост вијерних један такав очевидац чудеса ап. Павла оставио нам је власторучну писмену свједоџбу о чудотворној моћи ап. Павла. То је писац књиге „Дјела апостолских — јеванђелист Лука, сапутник и сатрудник ап. Павла у његовим апостолским подвизима. На четири мјеста т. ј. у четири разие главе своје књиге он јасно говорп о свом друговању са Павлом у путовању и раду употребљавајући ријеч „мн" : „а кад виђе утвару (Павао) одмах гледасмо (ми) да изи|емо у Маћедонију (16, 10); „а кад се одвезосмо из Троаде, до^осмо (ми) у Самотрак" (ст. 11); „а ми се одвезосмо послије дана пријеснијех хљебова из Филибе" (20, 6); „горе у соби, гђе се бијасмо (ми) сабрали" (8. ст.). „И као што би одређено да идемо (ми) у Италију уђосмо (ми) у ла^у адрамитску" — (27, 1, 2) — „допловисмо (ми) у Кипар и т. д. (27, и 28. гл.). Наведена мјеста служила су егзегетима у сва времена као позитивни доказ, да је писац књиге „Дјела апостолских" био човјек, који је путовао заједно са ап. Павлом у његовом мисионарском путовању. Најновији критичари негативнога правца по обичају нијесу оставили ни овога општега увјерења богословскога на миру; они држе, да је автор књиге „ Дјела апостолских" био неки хришћанин, који је живио у другом стољећу и да је само мјестимице (т. ј. на мјесгима, која сам споменуо) уписивао у своју књигу најстарији запис, неку врсту путнога дневнпка некога правога сапутника апостелова (по свој прилици Тимотеја), буквално преписујући пз тога записа што је држао да треба узети. Узмимо, да је то и тако! Но свако ви^ети може, да таково тумачење ни мало не мијења суштине ствари! Био ко му драго тај муж, који говори у наведеним мјестима из књиге „Дјела апостолских" за себе и за ап. Павла са „ми", био автор те књиге који му драго други санутник Павлов, у сваком случају то је био непосредни свједок п очевидац чудеса, који је у његовем присуству чинио ап. Павао. Тако у 20. гл. он приповиједа: „горе у соби, г^е се бијасмо скупили, док је Павао говорио, неко момче по имену Евтих, што је сједило на прозору, надвладано од тврдога сна, наже се у сну и паде доље са трећега пода, и дигоше га мртва" (9. ст.), Онда га је Павао додиром повратио у жпвот (10. и 12. ст.). Даље у 28. гл. овај исти очевидац