Источник

Стр. 106

источник

Бр. 7.

да је радост њихова била само одсјај, а усклици тек одјек оду шевљеља њнхових старијцх. Нпје даклем заслуга дјеце, већ заслуга старијих лијепи поздрав дјечпји. Имали би право, да ми тако одговорите; јер су та дјечица заиста само по примјеру својих старијих поступила. Но кад се оно, што год дјеца лијепо п добро ураде, уписује у дику и хвалу старијих, тада морамо дозволити, да се све оно што дјеца пропусте и ружно учине, сматра за грјехоту и срамоту њихових старијихВриједно је л.убазни, и нужно, да о том озбиљно размаслимо! Вриједно је, јер су нам мла |ји залог будућности, даклем знак милостп Божије, да ће ,пам се име и на даље сачувати; нужно је, јер како тај залог цијенпмо, како млађе одгајамо, и како их за жнвот спремамо: тако ће нам процвјетати и милост Божија, а са њоме и лијепа будућност наша. Сви знамо, да је ваистииу тако, па ипак кад се око себе обазрјемо, видимо грдан немар и толике плачевне прпмјере грјешне равнодушности наспрам тога знака милости Божије, наспрам подмлатка нашег. Колико их је отаца и матера, који брпиући се једино за благостање тијела својих млађпх, пуштају. да срце и дух у дјетета за прпмање добра закржљаве, који скрштенијех руку посматрају, како се с дана у дап множе дивљи изданцц неоплемењенога духа дјечијег, — гледају, умјесто да те изданке за времена крешу и уклањају, и дух дјечији оплемењавају. Колико их је отаца и матера, који мисле, да су својој дужности према васпитању дјечијем задовољили, ако су дпјете чему било обучили, па га послије у школу уписали, са њега руке дигли, предавши сву бригу за будуће учитељу, да дух дјечији — ту младу дивљаку — аа оних 5—6 сахати што их дијете од 24 часова дневно у школи проведе, у племениту и за род способну воћку преобразн. Колико их је, који се по ријечима највећег проповједника слова Божијег — св. Јована Златоустог, више брину за скота у свом господарству него ли за душу дјетета свога! (Тумач. на јев. Мат.). Или зар нема домова у којима дијете тек у биједи, и тек од биједе чује за најсветије име Божје? Зар нема домова, гдје сами старији претходе млађпма лошим примјером суровости, лажи, претварања и опадања.. Ох, како је далеко, такво поступање с дјецом од лијепог савјета апостолова: „Очеви, васпитавајте дјецу своју у науци, п гајите их у страху Господњем" ! (Ефес. 6. 4.). И зар да споменем још и оне несретнике, које ли својс пусте забаве ради, погану рпјеч мећу у уста невинога дјетега, трујући тиме чисту душу његову! А знају ли ти грјешници, да ће за сваку своју празну ријеч одговарати? знају ли, да су поганом ријечи уста дјетшна тако нагрдили, као што нагр^ује отровни паук чашу бијелога крина!