Источник
И С Т 0 ч н и к
Стр. 125
Намјера и циљ је преосвећеног писца, да потстакне свакога православнога Србина. да по могућству материјално притече у помоћ манастиру Вис. Дечанима у чију сврху је прошле године образован и нарочпти одбор за одужпвање манастира Внс. Дечана. Преосвећенн писац предлаже да се у Биограду образује сталан главни одбор, коме бп се слали добровољни ирилози, из којих би се прилога основао један фонд, Који би одржавао у добром стању народне светнње и задужбине српске. Но док се овакав одбор не установи, епископ жички преосв. г. Сава Дечанац установио је неприкосновени фонд, с којим сам рукује, те и приложени новац за књигу »Помозимо Вис. Дечанима« даје на приплод у новчане заводе. Прилог се ни од кога не тражи, док се књига не прочита; но, ко жели књигу имати и послије прилог послати, може непосредно тражити од преосв. г. писца, пошто на другом мјесту ове књижице и нема. Главна је жеља и намјера писца ове књижице: да се установи и образује један фонд за Внсоке Дечане, који се ни у ком случају не може трошити, док не достигне толику суму, да се манастир Високи Дечани може издржавати од самога прихода истога фонда. Одбор пак, о коме горе изнијесмо, да је основан у Биограду, а у сврху одуживања манастира Дечана, постоји под. предсједништвом Њег. Високопреосв. Митрополита г. Инокентија и данас, те са хвалом и врло плодним успјехом дјелује и стара се око издржавања манастира Дечана.. Горњу књижицу, обзиром на племениту сврху, свакоме читаоцу нашем најтоплије препоручујемо. Ил. Шематизаи православне епархије бококоторске, дубровачке н спичанске за годину 1903. Издање и наклада православне конзисторије. У Дубровнику 1903. 49 страна, 8°; цијена? Епархијом овом управља од њеног постања, односно од 9. маја 1874. преосвештени господин Герасим Петрановић, епископ и т. д. Преосвештеног у управи епархије потпомаже конзисторија са два редовна п три почасна члана. Године 1902. као и пређашњих година било је у епархији 8 манастира и у 4 протопрезвитерата 43 парохије, 5 неодвисних и једна експонирана капеланија. Било је свега 209 храмова, које онслуживаху 18 монашких и 38 мирских свештеника. Број православпих домова према години 1901: 5243, односно 1902: 5265, умножио се на 5281, а према томе је и број душа са 29222 (течајем 1901.) нарастао на 29590. Годило се свега: 396 мушких и 389 женских законитих, и 11 мушких и 22 женске незаконите; а умрло 252 мушких и 261 женска. У частан I. брак ступило 162, у други брак 21 пар, а било је и 9 смијешаних бракова. Православљу обратила се једна особа. Број ђака: свештеничких кандидата: 15, катихумена на средњим школама: 134, на основним школама пак 1652 мушкијех и 984 женских. Под надзором конзисторије, односно управом њеном има 16 заклада. Године 1902. рукоположен је један монах за ђакона и презвитера; било је три умировљена свештеника, а умро је један протопрезвитер (ред. нл. конзисторије) и три јереја. Обиовљено је 6 храмова. Иза статистичког дијела долазе биљешке и подаци о новопосвећеном Архиепископу и Митрополиту буковинском Владимиру нл. Репти, о новим и обновљеним црквама, о пок. Младену Црногорчевићу, писцу, учитељу грађ. школе у
/